Izvor: Politika, 13.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILUTIN MRKONJIĆ
Pritisnutu velikim siromaštvom za Srbiju je novac od prodaje "Mobtela" dragocena transfuzija – svi očekuju da delom tih para reše svoje bar akutne probleme i u zdravstvu i u kulturi, u prosveti, u privredi, u selu, u gradu...
Potrebe su sigurno urgentne i velike, zahtevi sa raznih strana više-manje i opravdani i razumljivi i baš zato je teži i delikatniji posao onih koji o tom novcu treba da donesu konačnu odluku.
Kao retko kada vlast mora da ima mnogo političke mudrosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poštenja i hrabrosti i odluči u korist Srbije, naše sutrašnjice, bržeg razvoja, pa i ako bi to trenutno predstavljalo i političku štetu, gledano iz dnevno-političkih interesa.
Vlada Srbije mora da bude pragmatična, mora novac da investira tako da svaki uloženi dinar donese dva. Nisam profesionalno deformisan već duboko uveren da je poslednji trenutak, posle mnogo propuštenog vremena, hrabro investirati u naše komparativne prednosti prema svetu, u saobraćaj, eneregetiku i poljoprivredu i iz njih izvedene ostale privredne grane koje ih napajaju.
Posebno insistiram na investicijama u saobraćajnu infrastrukturu, jer je to put ka bržem globalnom razvoju Srbije i njenim bržim i sigurnijim vezama sa svetom; masovnom zapošljavanju jer je nezaposlenost naša otvorena i bolna rana; bržem vraćanju uloženog novca itd.
Nije to neka posebna filosofija, iskustva su i nama dobro poznata, eksploatacijom puteva, železničkih pruga i aerodroma ostvarivan je veliki i siguran devizni priliv.
Podsećam i ovom prilikom da je za 18 meseci obnove zemlje posle NATO bombardovanja oko 250.000 ljudi radilo, a ceo taj posao obnove koštao je oko 200 miliona DM.
Dobro uložen novac, pa i ovaj od "Mobtela", jednim delom bio bi u izgradnju tzv Koridora 10, tj. završetak autoputa Subotica – Beograd – Niš – Dimitrovgrad – Leskovac – Vranje, modernizaciju magistralne železničke pruge za velike brzine Subotica – Beograd – Niš – Dimitrovgrad – Vranje i završetak izgradnje beogradskog, novosadskog i niškog železničkog čvora...
U izgradnji puteva i pruga vidim i priliku za naša građevinska i druga preduzeća, za našu mehanizaciju, vagone, SS, TT itd., za uspešno predstavljanje svetu naših stručnjaka, inženjera, radnika, naše visoke tehnologije itd.
I Beograd takođe u svemu ovome ima posebno mesto jer je budući centar usluga u jugoistočnoj Evropi, jer su brze i sigurne komunikacije uslov njegovog bržeg razvoja.
Na žalost, Beograd je i pored ogromnih sredstava poslednjih godina (oko 800 miliona evra godišnje) najmanje pažnje posvetio razvojnim projektima poput obilaznica oko Beograda, beogradskog železničkog čvora, aerodroma itd.
Loš primer pogrešnog finansiranja su kozmetičke intervencije na ulicama Beograda, asfaltiranje oko 200 kilometara ulica. Umesto toga trebalo je izgraditi nepostojeći deo autoputa ka bugarskoj i makedonskoj granici koji je mogao da se koristi i pred Olimpijske igre u Atini i tako ostvari prihod bar dva puta veći, pa sa tim parama, ako je toliko potrebno, krenuti u asfaltiranje ulica.
Sa tog stanovišta ne vidim preku potrebu ulaganja u Beograd i dela "Mobtelovih" para, osim strogo namenski, za investicije koje bi bile od šireg interesa za celu zemlju.
Moja poruka je da i sa ovim parama od "Mobtela" treba živeti kao da ih nema, a ulagati ih samo tamo odakle će se dvostruko vratiti.
[objavljeno: ]
