Izvor: B92, 07.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILOSEVICEVI SARADNICI POTVRDILI FINANSIRANJE VJ I MUP
Hag -- Pojedini saradnici Slobodana Milosevica koji su, kako se tvrdi u izvestaju Haskog tuzilastva, ucestvovali u nelegalnom finansiranju vojske i policije preko Savezne uprave carina i privatnih firmi, potvrdili su te navode u izjavama datim istraziteljima suda u Hagu.
Istovremeno, srpski ministar policije Dusan Mihajlovic rekao je tokom boravka u Valjevu da MUP ima odredjena saznanja o nelegalnom finafinsiranju, ali da ce sacekati zvanicnu informaciju od Haskog tribunala. "Od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Haskog tribunala nismo nista dobili, ali imamo neka saznanja o tome, a i videcemo sta pise u tom izvestaju", rekao je Mihajlovic. Kako javlja specijalni izvestac B92 iz Haga Ljubica Gojgic, finansiranje policije, tacnije SDB potvrdili su tokom razgovora sa istraziteljima i Jovica Stanisic i Rade Markovic, a sam Kertes je izjavio da je isplacivao plate i podmirivao ostale potrebe jedinica za specijalne operacije. U Tuzilastvu nam je potvrdjeno da ce navodi ovog izvestaja, koji se odnose na finansiranje vojske i MUP-a, biti korisceni za dokazivanje teze o postojanju paralelnog lanca komande koji su cinili Slobodan Milosevic i njegovi saradnici, a za koji je trebalo obezbediti i sigurnu materijalnu osnovu.
Ono sto ne udje u dokazni materijal Tuzilastva Haskog suda bice, verovatno, zanimljivo domacim sudovima, kojima je na raspolaganju izjava, recimo, Nikole Sainovica da je u tri navrata od Kertesa dobio milion i 150.000 maraka sa priznanicom, ali bez obaveze vracanja. Kertes je posvedocio da je Urosu Suvakovicu predao dva miliona DM na zahtev Slobodana Milosevica, a uz asistenciju Borke Vucic. Vucic, jedna od kljucnih karika u lancu, rekla je istraziteljima da je 1997. godine na racune sest kiparskih firmi prosledila oko 38 miliona DM, na ime vaznih drzavnih poslova. Gotovo sest miliona leglo je tada na racun firme "Neokom", ciji je vlasnik bio Milosevicev brat, Borislav Milosevic. U izvestaju Torkensena konstatuje se da je finansijska mreza veoma razgranata i da je novac iz carine, preko ispostava Beogradske banke i kiparskih firmi, zavrsavao i na privatnim racunima u preko 50 zemalja sveta.
