Izvor: Politika, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILOŠ VASIĆ
Za razliku od država bivše Jugoslavije, organizovani kriminal na tom terenu nikada se nije razdruživao i to je do sada bila i ostala njegova glavna prednost. Naime, kriminalci nemaju nikakve verske ili nacionalne predrasude: oduvek, bez obzira na naše ratove, kriminalci su se razumeli odlično i sarađivali bez problema, iako su svi redom puštali "patriotske" zvuke i pravili se rodoljubi, patrioti i domoljubi. To je zato što je "patriotizam prvo utočište nitkova", kako je to lepo objasnio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američki pisac Embrouz Birs još početkom prošlog veka. Pa smo tako imali do dana današnjeg večito prijateljstvo Legije Ulemeka i Hrvoja Petrača (i još nekih likova sa obe strane), a na temu zajedničkog poduhvata – šverca heroina. To je samo jedan primer, ima ih onoliko. A svi su kod kuće onoliki patrioti i busaju se u prsa junačka i domoljubna, vitez do viteza. Objašnjenje je jasno: ko je u stanju da opljačka, protera ili ubije svog komšiju samo zato što je komšija druge vere ili nacije – taj je u stanju da učini i sve drugo; to je dno svake ljudskosti i morala.
Organizovani kriminal fenomen je iz oblasti političke ekonomije. Srbija – kao i ostale balkanske države – nalazi se na ključnoj liniji komunikacija Istok – Zapad i natrag. To znači da je puki tranzit robe od vitalnog značaja za te države industrija sama po sebi. Za ogromnu i nervoznu narkomansku populaciju Evropske unije heroin je roba od vitalnog značaja – i više od toga: vrhunska organska potreba, nešto za šta će učiniti sve. To heroinske zavisnike čini idealnim tržištem: njihova potražnja stabilna je i visoko motivisana; šta ćete bolje?
Zadržaćemo se na heroinu, jer je ključni segment u celom kompleksu organizovanog kriminala: ima najvišu profitnu stopu, pored pomenute stabilne i brojčano velike potražnje. To ga čini investicijski najprivlačnijim. Naime, kokain je droga bogatih i potražnja mu je nestabilna; oružje je politički uslovljena roba, a crno tržište oružja ionako je upropašćeno raspadom Varšavskog pakta čiji su viškovi i dalje dostupni po dampinškim cenama. Trgovina ljudima ima značajno nižu profitnu stopu, a u poslednje vreme nije higijenska, jer je postala prioritet za Evropsku uniju. Cigarete su manje-više svedene u legalne okvire, a posle augzburške istrage (koja još traje i optužnice tek slede) šverc cigareta postaće glavno fiskalno pitanje Evropske unije, ali i preostalih evropskih zemalja: ipak je reč o poreskoj šteti od desetak milijardi evra do sada.
Heroin je, dakle, najbolja ilustracija i suštinski problem Jugoistočne Evrope. Organizovani kriminal ima razne izvore prihoda, ali heroin je najbolji; nema tog reketa, ilegalnog oružja, kradenih automobila ili prostitucije koji bi mogli da konkurišu visinom profitne stope. Toga su bili svesni i naši bivši gospodari: zašto bi inače čuvali onih 660 kilograma čistog heroina u sefovima Državne bezbednosti?
Treba, dakle, pratiti statistike zaplene heroina, zaplenjene količine množiti sa deset, pa se onda pitati gde su pare od nezaplenjene droge završile. Većim delom, naravno, kod dilera u Evropskoj uniji, ali dobrim delom i ovde, kod logističara koji omogućavaju prolazak heroina i uredno se ugrađuju. Sve ostalo možemo da zanemarimo, jer je heroin najbitniji. To je jasno našim gangsterima-patriotima; a da li je jasno i našim državama?
Novinar nedeljnika "Vreme"
[objavljeno: ]
