Izvor: Kurir, 22.Sep.2010, 08:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILKA ČOKOLADA
Poštovani Jugoslave, zamislite kada bi vam se dogodilo ono što se dogodilo vašem kolegi iz minule epohe Draganu Babiću kad se prilikom intervjua do ušiju zaljubio u kultnu Liv Ulman?! Pre tridesetak godina gledala sam taj intervju, koji, doduše, nije urodio reproduktivnim plodom, mada je urodio medijskim. Čak i tada, kada su mediji bili ispod, a ne ponad društvene zbilje. Nije tajna da se kolega Babić zaljubio u Liv, a i Liv nije cicijašila na uzvraćanju. No, sve se utopilo u epohu srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << razdraganosti i švedske uzdržanosti. Drugim je aršinima tada meren i promatran medij, a i razgovori su se više odnosili na intimu nego na KRIVINAL, izvedeno iz nežne domaće reči kriminal...
Gledajući vaš intervju, između vaših redova, sa gospođom Milkom Forcan, postmodernistički sam domaštavala vaše moguće zaljubljivanje u sagovornicu. I, nabarot, njeno. Fenomenološki, uspešna poslovna žena ne mora da bude interesantno ružnjikava, zanemarljivo krivonoga i dioptrijski podmirena. Može, evo, da bude i zavodljiva plavuša, može imati lepe noge u obući, kćeri kneževska. Može nositi i stilizovanu ešarpu i imati zelenkasti sjaj na kapcima, u zavisnosti od prikaza na mom iznemoglom, starom i umornom televizoru. Može imati imati i implantate visokog kvaliteta, kao i prirodne zube još višeg negovanog izgleda.
Međutim, kad smo već kod zuba, ipak je najvažniji zagrižaj, a vaša sagovornica je očito zagrizla nešto veoma tvrdo, što ne asocira na eufemizam „miško“, već se stomatološki obrađuje kao država. Znači, žvaće se, prežvakava, kao farsa koju je vaša sagovornica kao termin upotrebila četiri puta u emisiji. A vaša emisija traje manje od sat vremena, što znači da je farsa u njoj sudelovala četiri puta, više nego na aktuelnom Bitefu.
Šta bi se dogodilo (i ovo je farsa) da ste se vi, kao vaš pomenuti kolega iz prethodne epohe, zaljubili u Milku Forcan?! Rekli biste da je to nemoguće. Vi ste, naravno, profesionalac bez premca. Vi ste decentni i nežni islednik na mediju. Vi ste spremni za svaki razgovor, koji potom može odvesti sagovornike veoma daleko, čak i najdalje, mada su lokacije za vaše brojne sagovornike uredno raspoređene diljem Srbije u građevinskim objektima zvanim kazneno-popravni dom. Ovo se, dakako, ne odnosi na vašu sagovornicu.
Da ste se vi, poštovani Jugoslave, nekim slučajem zaljubili u gospođu Milka-čokoladu, sigurna sam da biste joj postavili ista pitanja kakva ste joj postavili i u svojoj potpuno ravnodušnoj visokoj profesionalnosti. Ali šta ako biste se opomenuli (podsetili) jedne Dučićeve pesme o „tužnom sonetu na vašu lepezu“ - šta biste zabeležili na noćnu lizezu gospođe Forcan, sa tako ubedljivim prezimenom koje asocira na snagu i moć, jer je „forte“ njena ključna reč.
I opet - fenomenološki: nekad je najmoćnija žena u Srbiji bila pokojna gospođa Dafina, sasvim različito izgledajuća od potonje vaše sagovornice, i ta je gospođa koristila određene oprostačene reči u oprostačenoj Srbiji. Vaša sagovornica govori kolokvijalnim urbanim jezikom poslovnog i moćnog sveta i tu joj se ne može staviti zamerka. Međutim, šta vam je, zapravo, rekla? Rekla vam je da bi Miško možda mogao da doprinese i njenom hapšenju. Upotrebila je reč „moguće“... A jedan je srpski pisac, onomad, iznedrio sintagmu „stvarno i moguće“. Mislim da je vaš prezimenjak. Prema tome, Ćosiću, prošli ste bolje nego Babić sa Šveđankom. Sa Srpkinjama je ipak lakše.
