Izvor: B92, 31.Okt.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILIVOJEVIC: MEDIJIMA PREDSTOJI MUKOTRPNO SAMOSUOCAVANJE
U trenutku kada je vest o kupovini dela akcija televizije Pink, od suvlasnika dnevnika "Blic" izazvala izuzetno ostra reagovanja dela javnosti, strukovnih i politickih organizacija, i kada se postavlja pitanje vlasnistva nad medijima funkcionera ili rodjaka nekadasnjih prvih ljudi ove zemlje, grupa urednika nezavisnih i privatnih medija i uglednih strucnjaka predlozila je formiranje medijskog saveta. Na ovaj predlog, upucen predsedniku Jugoslavije Vojislavu Kostunici, u formi pisma, jos >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije odgovoreno. Medjutim, kako za B92 objasnjava jedan od predlagaca, ekspert Centra za medijske studije Snjezana Milivojevic, medijski savet bi mogao da spreci dalje pogorsavanje stanja u sferi javnog informisanja i da deluje sve dok se konacno ne konstituisu nadlezni republicki organi zaduzeni za tu oblast. Prema njenim recima, to telo bi u prelaznom periodu stitilo elementarna prava gradjana i institucija u oblasti medija.
"Smatramo da bi najveci doprinos saveta bio da uspostavi neku vrstu fer pleja ili da utice na uvodjenje neke vrste moratotijuma, koji bi sprecio da se dramaticnim promenama, pre svega svojinskim, raznim finansijskim aranzmanima, itd. promene ionako naruseni odnosi na medijskoj sceni koji mogu da imaju dugorocne posledice za formiranje medijskog sistema nakon republickih izbora. Druga najznacajnija oblast bi bila da se taj savet oglasava u slucaju dramaticnog krsenja ili povrede prava slobode izrazavanja svih gradjana, pre svega na nacin koji je bio uobicajen u prethodnom rezimu, dakle, da reaguje na slucajeve ponovnog pokusaja uspostavljanja govora mrznje bilo koje vrste agresivnog, militantnog, diskriminatornog govora. Savet treba da utice na to da se nacin ophodjenja na javnoj sceni kultivise i primeri zahtevima demokratskog drustva", smatra Milivojevic.
Govoreci generalno o situaciji na medijskoj sceni, iz pozicije nekog ko je u poslednjih desetak godina istrazivao i analizirao tu oblast, Snjezana Milivojevic je ocenila da su razmere razaranja u informativnom prostoru dramaticne.
"Mislim da nam predstoji ozbiljan razgovor o tome kako zelimo da pravno regulisemo medijsku oblast. Zatim predstoje institucionalne promene, pre svega nacin na koji se transformisu drzavni mediji. U protekloj deceniji narasla je porodica nezavisnih uglednih medija, koji takodje moraju da se prilagode novim uslovima, dakle da se u novim okolnostima ne postave kao partner ili suprotnost drzavnim medijima, nego da sad zajedno, definisuci svako svoju poziciju, pokusaju da naprave bogatu i raznovrsnu medijsku ponudu. I, na kraju, mislim da medijskim profesijama predstoji ozbiljno samosuocavanje i, bojim se, dugotrajan i mukotrpan proces emancipacije i uspostave mehanizama profesionalne zastite iznutra", zakljucuje ona.
