Izvor: Politika, 20.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILAN S. DIMITRIJEVIĆ
Globalno otopljavanje će, svakako, usporiti, ali ne i zaustaviti početak novog ledenog doba koje je najavio Milutin Milanković. On je objasnio takve klimatske pojave u prošlosti sporim izmenama u osunčavanju Zemlje zbog promena nagiba Zemljine ose i karakteristika njenog kretanja oko Sunca.
Do zahlađenja i nastanka ledenog doba mogu da dovedu tri uzroka:
(a) Nagib Zemljine ose se menja za oko dva i po stepena (između 22 i 24,5) s periodom od 41.000 godina, usled čega >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se menja količina sunčeve toplote koja stiže na izabranu tačku na površini.
Zamislimo šta bi bilo kada takav nagib ne bi postojao. U toku cele godine na celoj Zemlji bi uvek bilo isto godišnje doba. Na severu bi bila večita zima, što bi dovelo do širenja ledenog pokrivača i njegovog prodiranja ka jugu. U Evropi bi zavladalo stalno ledeno doba.
Ukoliko bi današnji nagib Zemljine ose bio sve veći na kraju bi, opet, u svakoj tački na Zemlji bilo isto godišnje doba. Ali kada bi svaka tačka primala istu količinu toplote i na našoj planeti bilo bi svugde večito proleće.
(b) Tačka u kojoj se nalazi Zemlja na putanji oko Sunca, u trenutku kada počinje neko godišnje doba, pomera se i obiđe oko Sunca za 22.000 godina, što utiče na trajanje zime i leta.
Na svome putu oko Sunca Zemlja se ponaša kao čigra koja se sporo vrti. Izgleda kao klatno čija osa opisuje površinu kupe, i ova pojava se naziva precesija. Mesec izaziva dodatno "teturanje" naše planete (nutacija). Kako to može da utiče na količinu toplote koja nam dolazi od Sunca?
Ako bi neko postavio pitanje kada je naša planeta najbliža Suncu, koliko bi ih odgovorilo da je to zimi, 3. januara? Upravo zbog toga ona se brže kreće nego leti kada je najdalja (4. jula), pa u Evropi najhladnije godišnje doba traje sedam dana i 14 sati kraće nego najtoplije.
Ukoliko je ona najbliža Suncu usred zime ili leta, razlika u trajanju toplije i hladnije polovine godine je najveća.
(v) Zemljina putanja oko Sunca postaje više ili manje eliptična s periodom od sto hiljada godina zbog čega se menja udaljenost od Sunca, što ima uticaj i na trajanje godišnjih doba
Mada su promene koje svaki od navedenih uzroka izaziva male, kada sva tri deluju zajedno uticaj postaje znatan.
Važno je da je naš velikan uočio da su za nastanak ledenih doba značajnija hladna leta nego hladne zime. Naime, u Sibiru gde temperatura zimi ide i do minus 50, a leti do plus 30, nema glečera jer visoke letnje temperature izazivaju topljenje snega. A veliki deo Grenlanda, na kojem je zimi oko minus deset, a leti plus osam, nalazi se pod snegom i ledom.
Zato je u svojim proračunima posmatrao osunčavanje u letnjem periodu i dobio da se smanjenje količine sunčeve toplote, pri istovremenom maksimalnom delovanju sva tri astronomska uzroka, poklapa s ledenim dobima u prošlosti našeg kontinenta.
Naime, kada se led nagomila, srednja temperatura, kao na planinama, počinje da opada s povećanjem debljine ledenog pokrivača. Kada on dostigne dovoljnu visinu, ledeno doba će trajati sve dok, opet, udruženi astronomski uzroci ne dovedu do promene klime.
Milutin Milanković je odgonetanje tajne ledenih doba, razasuto u 28 članaka, predstavio u svom najznačajnijem delu "Kanon osunčavanja Zemlje i njegovog uticaja na problem ledenih doba". Rezultati ovog srpskog velikana nedvosmisleno pokazuju da globalno zagrevanje može da uspori, ali ne i da zaustavi kraj međuledenog perioda u kojem se nalazimo i nastupanje novog ledenog doba.
Profesor Beogradskog univerziteta i bivši direktor Astronomske opservatorije
[objavljeno: ]
