Izvor: B92, 29.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MEDIJSKE MUKE ZEMALJA U TRANZICIJI
Vasington -- Slobodni mediji u zemljama u tranziciji Istocne, Centralne i Jugoistocne Evrope suocavaju se, generalnom uzev, sa istim problemima u tekucoj borbi za ocuvanje i ucvrscavanje nezavisnosti svoje uredjivacke politike. To je dominantan zakljucak sa tribine u ovdasnjem Institutu za mir, koja je imala u fokusu medijsku situaciju u Srbiji i Rusiji - sa sirim osvrtom i na ceo taj region, koji je devedesetih - neki ranije, neki kasnije - i na tom terenu demokratskih reformi poceo da hvata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << korak sa razvijenijom Evropom.
Veran Matic, direktor beogradske RTV mreze B92 i jedan od gostiju na ovoj vasingtonskoj tribini, posebno je upozorio na tesku situaciju elektronskih medija u Srbiji - zbog odugovlacenja sa donosenjem kljucnog zakona o frekvencijama, kojim bi se "otklonile anomalije i teski diskriminacioni pritisci, nasledjeni iz perioda Miloseviceve vlasti" na Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija Srbije (ANEM). S druge strane - - govoreci o slobodi stampe i ostalim egzistencijalnim problemima srpskih listova i RTV stanica - on je ukazao na tekuce probeme i, dugorocno, jos ozbiljnije prepreke na proklamovanom reformskom putu , koje proizilaze iz nastojanja i novih demokratskih vlasti u Beogradu da obezbede sto potpuniju kontrolu nad svim uticajnim medijima.
"Tu se nista nije promenilo. Drzavni mediji sad na isti nekriticki nacin podrzavaju novu vlast, kao sto su do oktobarskih promena 2000. godine podrzavali Milosevica. Ljudi koji su svojevremeno pisali najstrasnije tekstove protiv demokratske opozicije i njenih lidera, poceli su, posle Milosevicevog pada, da pisu glorifikujuce tekstove o tim istim ljudima", rekao je Matic. "Ti mediji uporno odbijaju da preispitaju svoju losu proslost, sto je neophodno da bi se prekinuo kontinuitet tog poslusnickog novinarstva i ostvarile zeljene promene u Srbiji. I to ne samo promene na medijskom planu".
Prema Maticevim recima, moratorijum na dodelu novih RTV frekvencija u Srbiji - koji je nova vlast bila poglasila kao jednu od svojih prvih mera - doveo je do zamrzavanja stanja u toj oblasti, cime je zadrzana ogromna prednost medija koji su svojevremeno dobijali te frekvencije iskljucivo po kriterijumima bliskosti sa porodicom Milosevic. "Time je zadrzana ta njihova ogromna prednost u odnosu na nezavisne medije", rekao je Veran Matic, demonstrirajuci prisutnima u Institutu za mir vizuelni prikaz poslednjh izbornih rezultata u Srbiji - na osnovu uporednog pregleda osvojenih glasova kandidata demokratske opozicije (DOS) u opstinama koje su tokom predizborne kampanje 2000. bile pokrivene (ili nisu) RTV mrezom ANEM. "Nedonosenjem novog zakona o frekvencijama prokockana je sansa da nezavisni mediji mnogo vise doprinesu razvoju reformi i promenama u Srbii nego sto je to dosad ucinjeno - jer u tome nisu podrzani od onih koji bi za to trebalo da budu najzainteresovaniji. Da nam je omoguceno da pokrijemo celu tetitoriju Srbije i da na taj nacin budemo ravnopravni sa bivsim Milosevicevim medijima, koji su se preobukli u medjuvremenu, sigurno je da bi to doprinelo da reforme u Srbiji budu mnogo brze i da budu lakse primane, nego sto je sad slucaj".Na kraju ove dvocasovne debate u vasingtonskom Institutu za mir, doslo se do jednodusne ocene da pomenute medijske (ne)prilike u Srbiji "pocinju da se vracaju kao bumerang" novoj vlasti i njenoj jos neucvrscenoj demokratskoj poziciji. Kako je zakljuceno: nove i pojacane manifestacije govora mrznje, animoziteta prema Haskom tribunalu za ratne zlocine i prema onom delu medjunarodne zajednice koji ne prihvata takvo ponasanje - pretvaraju se u ozbiljnu pretnju ne samo procesu demokratizacije i ekonomskim reformama u Srbiji, vec i dodatno ugrozavaju stabilnost tog i onako trustnog podrucja Balkana.
