Izvor: Kurir, 22.Jan.2011, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MARTIJEV IZVEŠTAJ PRED POSLANICIMA SE U UTORAK
BRISEL - Parlamentarna skupština Saveta Evrope razmatraće iduće sedmice rezoluciju načinjenu na osnovu izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.
Na plenarnom zasedanju PS SE, koje počinje u ponedeljak, 24. januara, u Strazburu, naći će se i drugi izveštaji koji se tiču Kosova i regiona uopšte, a prvi na agendi parlamentaraca SE biće Martijev izveštaj, o kojem će se glasati 25. januara.
Srbiju će na ovoj sednici predstavljati delegacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Narodne skupštine pri PS SE na čelu sa Dragoljubom Mićunovićem, rečeno je u parlamentu Srbije. Učešće na sednici PS SE najavila je i delegacija Skupštine Kosova.
Kosovo nije članica Saveta Evrope, ali zamenica kosovskog ministra spoljnih poslova Fljora Čitaku je rekla da im je "još od prošle godine dozvoljeno učešće u radu institucija SE kada je reč o Kosovu".
Ona je dodala da se očekuje da će do nedelje biti određena i procedura učešća i pravo učešća.
Komitet PS SE za pravna pitanja i ljudska prava usvojio je Martijev izveštaj dvotrećinskom većinom 17. decembra i pretočio ga u nacrt rezolucije. U izveštaju, sačinjenom posle dve godine istrage, ističe se uloga Dreničke grupe, kojom je rukovodio odlazeći premijer Hašim Tači, u švercu oružja, droge i ljudskih organa.
Tači je u Martijevom izveštaju označen kao šef kriminalne mreže koja je počela kriminalno delovanje posle rata 1999. i imala uticaja na vlast od tada.
Navodi se i da je Drenička grupa nosila najviše odgovornosti za ad hok zatvore i sudbinu onih koji su u njima držani. Među njima je grupa zatvorenika koji su prebačeni u zatvor severno od Tirane, gde su ubijeni i potom im vađeni organi.
Marti je u intervju za RTK i jedan švajcarski sajt negirao da je u izveštaju naveo da je Tači direktno umešan u trgovinu organima, kako su to prenosili mediji, već da su osobe iz Tačijevog bliskog okruženja imale veze s tim, te da je teško zamisliti da on nije znao za to.
"Pošto i kada je potvrđeno da su hirurzi za transplantaciju na položaju i spremni da operišu, zatvorenici su izvođeni iz 'bezbedne kuće' pojedinačno, kolektivno ubijani od ruke pripadnika tzv. OVK, a njihova tela brzo prebacivana u kliniku za operacije", navodi se u izveštaju.
Isti pojedinci s Kosova i stranci umešani u ubistva su povezani i sa slučajem "Medikus", dodaje se u izveštaju. Kako je Marti rekao u intervjuu za švajcarski sajt, u izveštaju se vidi da je kritičan prema srpskim pravosudnim organima, i da smatra da bi bilo bolje da pravosuđe u Srbiji manje vode PR kampanje.
On je u izveštaju, koji je, kako je rekao veoma "tvrd prema Srbima", naveo da "ne postoji niti jedno izlaženje u susret, niti najmanje razumevanje za stravične zločine koje su počinili Srbi".
Marti ističe da pravda mora biti ista za sve i da se na obema stranama mora sprovesti istraga.
Već u utorak PS SE će razmatrati izveštaj Žan-Šarl Gardeta o zaštiti svedoka, kojim se od međunarodne zajednice, Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova traži da u potpunosti zaštite svedoke u procesima za ratne zločine, kao i izveštaj o pomirenju u regionu Pjetra Marćenara.
Izveštaj pod nazivom "Zaštita svedoka kao temelj pravde i pomirenja na Balkanu" Komitet za pravna pitanja i ljudska prava usvojio je 21. juna 2010. i u njemu se ocenjuje da je "poboljšavanje zaštite svedoka od suštinskog značaja za uspeh pravde i ključno sredstvo za pomirenje na Balkanu".
Izvestilac ističe da u vreme pisanja izveštaja nivo zaštite svedoka nije bio zadovoljavajuć i da su "posledice ovoga ponekad tragične", aludirajući na ubistva svedoka na Kosovu, pretnje i zastrašivanje svedoka u BiH i otkrivanje identiteta zaštićenih svedoka u Hrvatskoj i Srbiji.
"Neophodno je zaštititi svedoke, pošto važna svedočenja, a sa njima i deo istine, mogu biti izgubljena zauvek", upozorio je Gardeto.
U izveštaju, vlasti država iz regiona se pozivaju da u potpunosti sprovedu standarde i mere neophodne za adekvatnu zaštitu svedoka i, ukoliko je neophodno, svoje nacionalno zakonodavstvo usklade sa ovom potrebom.
Parlamentarna skupština SE zaseda četiri puta godišnje, a parlamentarci iz država članica govore u ime 800 miliona Evropljana koji su ih izabrali. Skupština ima 636 članova i 18 posmatrača.
Savet Evrope je najstarija evropska organizacija. Osnovalo ju je 1949. godine deset zemalja, a danas broji 47 članica.
