Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MARTI I MADLEN
Rambuje u Beču Da li pregovori u Beču između Beograda i Prištine sve više liče na ono što se događalo pre sedam godina u Rambujeu? Igra li Marti Ahtisari sada ulogu Madlen Olbrajt u nastojanju da srpsku delegaciju raznim potezima i izjavama izbaci iz pregovaračkog procesa? Naravno, nije Ahtisari u tome usamljen, jer kako tumačiti izjavu "Politici" Mišela Fušea, inače idejnog tvorca sastanka u Rambujeu, "da se u Rambujeu Miloševiću za Kosovo nudio model rešenja krize u Novoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kaledoniji koja je tražila otcepljenje od Francuske, da se tom modelu Milošević rugao, i da je Nova Kaledonija i danas francuska teritorija". Dakle, prvi put čujemo da je neko pokušao da poveže Novu Kaledoniju i Kosmet, i još to u kontekstu neuspelih sastanaka u Rambujeu pre sedam godina. Ispada da je Jugoslavija bombardovana 1999. godine zbog Nove Kaledonije!
Šta se stvarno događalo u Rambujeu to najbolje znaju tadašnji učesnici sastanaka, no tamo nije bilo nikakvih pregovora, jer su se jugoslovensko-srpska delegacija i albanska strana direktno za stolom srele samo jednom, i to na početku događanja. Sve posle toga obavljali su međunarodni posrednici, odnosno Amerikanci koji su jednima i drugima prenosili stavove dve delegacije, naravno i Vašingtona. Ključ neuspeha u Rambujeu bio je aneks B, odnosno vojni aneks ugovora u kojem je praktično traženo da NATO okupira celu Jugoslaviju. Srbi su to odbili i NATO je krenuo u rat. Jedan predstavnik Stejt departmenta kasnije se pohvalio: "Namerno smo cilj postavili suviše visoko da Srbi ne bi mogli da pristanu. Bilo im je potrebno malo bombardovanja, pa će to i dobiti".
Aneks B je predviđao da trupe NATO-a imaju pravo na korišćenje drumskog, železničkog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja u celoj Jugoslaviji bez nadoknade, zatim pravo na korišćenje radio-stanica, pravo na osnivanje svojih baza gde god to požele, sve opet bez nadoknade, bez ograničenja i bez obaveze na pridržavanje zakona Srbije i Jugoslavije i jurisdikcije njenih vlasti, od kojih se opet zahtevalo da poštuju sva naređenja NATO-a na prioritetnoj osnovi i svim adekvatnim sredstvima. Za svakog političara aneks B bio je, zapravo, ultimatum radi okupacije neke zemlje i tako su ga ocenili i neki srpski opozicioni političari koji su bili u Rambujeu.
Jugoslovensko-srpska delegacije u Rambujeu prihvatila je prethodno politički tekst sporazuma o Kosmetu koji je uključivao i prisustvo NATO-a u južnoj srpskoj pokrajini. Amerikanci su bili iznenađeni i usledila je zamka, nekoliko sati pre potpisivanja srpska delegacija dobila je i aneks B vojnog sporazuma. Osim Amerikanaca niko drugi nije znao za aneks B, Rusi su nešto načuli o paragrafima šest, sedam i osam, ali nisu znali detalje. Američki pregovarač Kristofer Hil i austrijski diplomata Volfgang Petrič insistirali su na aneksu, dok je ruski pregovarač Boris Majorski bio uzdržan, odbio je da raspravlja o tome, a kasnije je odbio i da prisustvuje trenutku kada su kosmetski Albanci potpisivali "mirovni" sporazum.
Ni novinari koji su pratili događaje u Rambujeu nisu znali detalje aneksa B vojnog sporazuma. Jugoslovensko-srpska delegacija osudila je taj aneks na poslednjoj konferenciji za novinare u Parizu, slabo posećenom sastanku u jugoslovenskoj ambasadi 18. marta u 11 sati.
Što se tiče Zapada, samo su poslanici Donjeg doma britanskog Parlamenta upoznati su sa aneksom B, ali tek 1. aprila 1999, dakle punih sedam dana posle početka agresije na Jugoslaviju. U američkom Kongresu o aneksu B nikada i nije govoreno.
U tekstu Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma aneksa B više nema, NATO je odustao od onoga što je sve traženo u Rambujeu i sveo svoju vojnu prisutnost samo na teritoriju južne srpske pokrajine. Čak, štaviše, u Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 1.244 Saveta bezbednosti UN koja ga potvrđuje piše "da je Srbija pristala na međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu sa značajnim učešćem NATO-a". Kasnije se to međunarodno učešće pretvorilo u NATO okupaciju Kosmeta, a UN samo figuriraju.
Dakle, Nova Kaledonija nema nikakve veze za neuspehom Rambujea. Aneks B vojnog sporazuma bio je taj trojanski konj koji je sabotirao mir. Bilo je još prostora za diplomatske opcije, rat se mogao izbeći. Oni koji sada pregovaraju u Beču trebalo bi dobro da prouče sve suptilnosti Rambujea, da nam se ne bi ponovila "Nova Kaledonija".
Jer Jugoslavija nije 1999. godine napala nijednu državu NATO-a, niti bilo koju susednu zemlju, nije ugrožavala svetski mir, humanitarna kriza i reka izbeglica sa Kosmeta potekla je tek posle početka bombardovanja.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: ]
