Izvor: Kurir, 12.Okt.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MARŠAL JE BIO ZAKON
U Smilovcima na Staroj planini utočište našli gubitnici tranzicije koji su ostali bez posla u gradovima. U svakoj kući visi Titov portret
DIMITROVGRAD - Da nije gubitnika privatizacije, u Zabrđu na Staroj planini danas verovatno ne bi bilo žive duše. A povratnici, svi do jednog, obožavaju pokojnog maršala, jer im je u njegovo vreme, kažu, bilo mnogo bolje.
U devet naselja ove regije živi samo oko 350 žitelja. I svakim danom sve ih je manje. Prosečna starost >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je nešto iznad 60 godina.
Smilovci su centar ovog dela sveta. Među starim kućama blatnjarama poneka renovirana, uređena u etno stilu. To se onima koji nikad nisu napustili divljinu polako priključuje poneki povratnik iz grada. Priče sve liče jedna na drugu. Zbog krize u gradovima ostali su bez posla, umorni od svakodnevne borbe za goli opstanak, došli su u planinu i tu počeli iz početka.
Petar Bekov (61) veruje da u ovoj divljini može da se preživi od turizma. Zato je uredio etnokuću „Bekov", otvorio mali restoran na kome se vijori zastava stare Jugoslavije, ona s petokrakom. Pored nje je i nova srpska, pa bugarska, pa ona sa srpom i čekićem.
Na spoljašnjem zidu etnokuće visi veliki portret Josipa Broza Tita. Dole u kafani još jedan portret voljenog maršala. Kasnije u mnogim kućama gorštaka vidimo fotografije i kalendare s likom komunističkog vođe. Negde je to fotografija Tita sa tompusom, na drugima se rukuje sa Kastrom... Svi oni, kao i Petar, daju slično objašnjenje.
- Dok je Tito upravljao ovom zemljom, osam puta sam odlazio na more, a sad ne mogu ni do Dimitrovgrada, koji je na 16 kilometra odavde - kaže ozbiljno Petar, koji je u principu veseo čovek i šaljivčina.
- Čudite se zastavama? Na proleće ću na krov staviti još 40 iz svih zemalja iz okruženja, iz čitave Evrope, eno ih na tavanu. Šta fali? Proleteri svih zemalja, ujedinite se! Ovde kod mene svraćaju ljudi iz celog sveta.
- Svima se ovde sviđa, samo smo mi pobegli s vekovnih ognjišta. Kad mnogi budu poželeli da se vrate, neće imati gde, jer su prodali i crep sa kuća - kaže Petar.
Komunizam na delu
Na zidu ove etnokafane, u kojoj kao da je vreme stalo, nema cenovnika. Domaćin pojašnjava kako je komunizam ovde i praktično na delu.
- U ovoj kafani jede ko koliko hoće, a plati koliko može. Nisam ja na gubitku, niko ne ostaje dužan. Svako časti koliko može, neko više, neko manje. Ako sam pekao jagnje, bakšiš bude dovoljan da pokrije cenu jagnjeta. Za astal nikad ne sednu oni koji baš nemaju ni dinar u džepu - kaže gazda Petar.
Ovaj nesvakidašnji stanovnik Stare planine zna i desetak zanata, a u večernjim satima društvu u kafani svira melodije ovog kraja na okarini, fruli...
Bolje lepo obešen nego loše oženjen
Na rastanku Petar želi da ga slikamo s magarcima. Ima ih šest i oni mu uglavnom služe za fotografisanje turista koje put nanese u ovaj deo Stare planine.
Na betonskom stubu Bekove kafane pogled nam privlači neobičan grafit, koji je izgleda univerzalan za sve društvene sisteme i epohe: „Bolje je lepo obešen nego loše oženjen".
Ne znamo da li Petar stvarno tako misli ili je sve to samo u sklopu marketinga etnoturizma u ovoj regiji na Staroj planini, za koju stručnjaci kažu da će u narednih 10 godina bukvalno biti zbrisana sa geografske karte.
