Izvor: Kurir, 06.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MANASTIRSKE PČELE
Umesto u obične košnice, pčelar Slobodan Jevtić iz Starog Kostolca svoje radilice smestio u makete
KOSTOLAC - Slobodan Jevtić (59) iz Starog Kostolca već 40 godina bavi se uzgojem pčela i proizvodnjom meda. Ono što ga izdvaja od ostalih pčelara, jesu neobične košnice, koje je počeo da gradi prošle zime. Naime, Slobodan je tada došao na ideju da svoje pčele smesti u košnice pravljene po uzoru na manastire Braničevskog okruga.
- Zasad imam šest ovakvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << košnica, koje sam pravio kao kopije manastira Zaova, Bradača, Nimnik, Sestroljin, Trška crkva i Rukumija. Osim što sam odlazio na lice mesta i fotografisao manastire sa svih strana kako bi kopija bila što vernija, rukovodio sam se i knjigom "Svetinje Braničeva", autora Predraga Mirkovića - priča Slobodan.
Sve košnice pravio je od lipovog drveta i pokrivao štamparskim limom kako bi napravio dugotrajne rukotvorine.
- Za pravljenje jedne ovakve košnice bilo mi je potrebno oko 20 dana intenzivnog rada. Prvo sam napravio košnicu po uzoru na manastir Rukumija, građenom na mestu na kome je, kako legenda kaže, pala ruka sestre Jelice, koju su braća razapela konjima na repove zbog lažne optužbe njene snahe. Onda sam napravio kopije sledeća tri, Zaove, Sestroljina i Bradače, jer su po tom redosledu oni i građeni, na mestima gde su završili delovi Jeličinog tela i gde je sahranjena. Tek onda sam krenuo u pravljenje ostalih košnica, od kojih je poslednja napravljena po uzoru na manastir Nimnik kod sela Ždrela, najstariji ženski manastir u našem okrugu - priča Slobodan. On planira da do naredne zime napravi kopije i preostalih šest od ukupno 12 manastira u Braničevskom okrugu - Svete trojice, Oreškovca, Vitovnica, Gornjaka, Ćerinca i Tumane.
- Prvo ću napraviti košnicu po ugledu na manastir Svete trojice kod Ždrela, iz velikog poštovanja prema ktitoru Simi Stevanoviću, koji ga je sam izgradio. Zbog toga je dobio zvanje monaha i duhovno ime Grigorije, a Sinod Srpske pravoslavne crkve nagradio ga je ordenom svetog Save drugog reda - kaže Slobodan. On navodi da je na ideju pravljenja ovakvih košnica došao zbog činjenice da su manastiri u našoj istoriji bili prvi rasadnici pčelarstva.
- Najveći pčelinjak osnovao je car Dušan na Slatini, u manastiru Svetih arhanđela u Prizrenu. Dolaskom Turaka pčelarstvo počinje da propada, da bi se njihovim odlaskom obnovilo, ponovo zaslugom sveštenih i monaških lica - priča Slobodan. Zbog toga on apeluje na pčelare i njihova udruženja širom Srbije da obližnjim manastirima poklone neku svoju košnicu i tako konkretno pomognu monasima koji brinu o našim svetinjama.[ antrfile ]
I MONASI UZ NJEGA
Iako Slobodanove košnice privlače mnogo pažnje, on je želeo da zatraži i mišljenje sveštenika i monaha o tome da li pravljenjem replika manastira na neki način huli na Boga. Oni su mu rekli da ne čini ništa loše i podržali su ga u ovom poduhvatu. Međutim, Slobodan smatra da je komercijalizacija njegovog proizvoda zasad nemoguća.
- Verujem da ima dosta pčelara koji bi hteli da imaju košnice kao moje, jer one ne služe samo za ukras već i za boravak pčela, baš kao i klasične. Međutim, njima visoka cena ne bi odgovarala, a svaka niža bila bi mi neisplativa - kaže Slobodan. On je po struci mašinac i ceo radni vek proveo je na ugljenokopu u Kostolcu. Iako ima roditelje, sina i kćer, koji su zasnovali svoje porodice, u pčelarstvu mu jedino pomaže supruga Nada, i sama registrovani pčelar, i sedmogodišnja unuka Dunja.
