Izvor: Kurir, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MAGLA
Predmet o prodaji „Sartida“ američkom „Ju-Es stilu“ čami u fioci tužioca Zagorke Dolovac, ni dve godine od podnošenja izveštaja UBPOK država ne rešava ovu spornu privatizaciju
BEOGRAD - Iako je okružno javno tužilaštvo još 27. novembra 2003. zatražilo od policije prikupljanje potrebnih informacija o kriminalnoj prodaji smederevske železare američkom „Ju-Es stilu“, o čemu je UBPOK sačinio detaljan izveštaj u drugoj polovini 2005, nijedno tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << do danas nije procesuiralo ovaj predmet. Štaviše, on i dalje hvata prašinu u kancelariji v.d. tužioca Zagorke Dolovac. Nekome, dakle, nije u interesu da se rasvetle sporne okolnosti pod kojima je „Sartid“ prodat „Ju-Es stilu“, već se sve radi da se taj slučaj razvuče i zaboravi.
- U tom predmetu već se promenilo pet-šest nadležnih tužilaca, a s obzirom na to da je UBPOK predao okružnom tužilaštvu u Beogradu dokumentaciju visoku skoro pola metra, svakom od njih bilo je potrebno mnogo vremena da se upozna sa više hiljada papira - tvrdi izvor Kurira iz nekadašnje uprave, sada Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Tužilaštvo je sa UBPOK ugovaralo i podnošenje krivične prijave, ali je sve stopirano krajem 2005, otkriva naš sagovornik. Od tada tužilaštvo ne nalazi za shodno da istražnom sudiji Okružnog suda podnese zahtev za sprovođenje istrage, niti je bilo šta urađeno na daljem procesuiranju predmeta „Sartid“. U proteklih nekoliko dana pokušali smo da dobijemo okružnog tužioca Zagorku Dolovac, međutim, ona se nije javljala na svoj telefon.
Aleksandar Vlahović, nekadašnji ministar privatizacije, nije bio raspoložen da odgovori na pitanje zašto je „Sartid“ prodat Amerikancima neposrednom pogodbom, iako je i premijer Zoran Đinđić šest dana pred smrt rekao da ga treba dati najboljem ponuđaču.
- Ne želim ništa da izjavljujem za Kurir jer danima vodite prljavu kampanju protiv mene - kazao je Vlahović.
Juče nismo uspeli da dođemo ni do Gorana Pitića, Nemanje Kolesara i Zorana Živkovića, jer su bili nedostupni, ili su promenili broj mobilnog telefona. Tako smo ostali uskraćen za objašnjenje zašto su prekršili amanet Zorana Đinđića, iako su ih nemački zvaničnici i firme upozoravali na to da je na delu kršenje međunarodnog prava.
Zoran Janjušević pak tvrdi da u vreme vanrednog stanja nije učestvovao u prodaji „Sartida“ jer se nalazio u „izmeštenom štabu“, gde je kao član Saveta za bezbednost vodio akciju „Sablja“.
- Suština prodaje „Sartida“ nije bio novac, već da svi radnici ostanu na poslu i da niko ne bude otpušten. Država je svakog meseca uplaćivala po 160 miliona dinara za plate zaposlenih u „Sartidu“, nepovratno ga subvencionišući. Odluku o prodaji je donela vlada Zorana Đinđića deset-petnaest dana pre njegovog ubistva, a nakon što su Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović izložili viđenje socijalnog programa, pristupilo se glasanju. Svi članovi Vlade su tada glasali za prodaju „Sartida“. Zar, po toj logici, svi ministri u Đinđićevoj vladi treba da idu na robiju? - pita se Janjušević .
On objašnjava da se na istoj sednici Vlade govorilo i o dugovanjima „Sartida“, ali da je pokojni premijer rekao da za dugovanja rešenje imaju Labus i Dinkić.
- Zašto mene neko pominje, ne znam. Ne znam ni na koju ću to robiju da odem kada je Okružni sud presudio da ne dugujem za porez - ističe Janjušević.
S druge strane, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić kaže za Kurir da je već bilo nekih istražnih radnji u vezi sa „Sartidom“.
- Čudno je što je jedan takav gigant dat u bescenje sa kompletnom infrastrukturom. Smederevo je preko „Sartida“ vezano za vodovod, toplovod i došlo je do raznih problema u vezi s tim, jer je sada u pitanju privatna svojina. Sve je urađeno veoma brzo i nepovoljno, i sve to da bi neko u Srbiji dobio monopol na metalski kompleks. Pozicija domaćih firmi koje obrađuju metal je otežana zbog visokih cena. One nisu više konkurentne, pa gube poslove i na međunarodnim tenderima - konstatuje Ilić.[ antrfile ]
ČINJENICE
Smederevska železara „Sartid“ prodata je 31. marta 2003, u jeku vanrednog stanja, američkom „Ju-Es stilu“ po ceni od 21,3 miliona dolara, a šest zavisnih preduzeća naplaćeno je još dva miliona dolara.
-Država Srbija je na sebe preuzela 1,7 milijardi dolara „Sartidovog“ duga.
-Zvanična procena Ekonomskog instituta o vrednosti „Sartida“ bila je vrednost u rasponu od 28,8 do 51,9 miliona dolara. Nezvanične procene idu i preko milijardu dolara.
n „Sartid“ je bankama u stečaju - Beogradskoj banci, Investbanci i Jugobanci dugovao 1,2 milijarde dolara, a hipoteke kojim je bio obezbeđen taj dug obrisane su da bi železara mogla da se proda.
PITANJA ZA OKRUŽNOG TUŽIOCA ZAGORKU DOLOVAC
1. Da li je predmet „Sartid“ prosleđen nekom od zamenika okružnog tužioca na postupanje i, ako jeste, kome?
2. Zašto tužilaštvo ni posle više do dve godine od završetka pretkrivičnog postupka nije podnelo zahtev istražnom sudiji nadležnom za pokretanje istrage?
3. Da li je neko na vas lično vršio pritisak da odustanete od procesuiranja predmeta „Sartid“ i, ako jeste, ko je to bio i da li ćete popustiti pod takvim pritiscima?
Osim ovih pitanja, postavlja se još nekoliko:
Zašto nije ispoštovana volja premijera Zorana Đinđića, koji je šest dana pred atentat rekao da se „Sartid“ da najboljem ponuđaču?
Zašto nije uzimana u obzir ponuda korporacije LNM i drugih zainteresovanih ponuđača? Ko je uzeo pare za prodaju „Sartida“ u bescenje?
Zašto slučaj „Sartid“ nije pridružen drugim slučajevima u okviru suđenja „stečajnoj mafiji“?
Konačno, da li je Đinđić ubijen jer nije hteo da proda „Sartid“ Amerikancima?
