Izvor: Politika, 28.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lutanje kroz zvuk
Uz veliku pompu došao nam je vokalni umetnik Olivje Laker (31), najavljen kao najbolji pevač Kanade. Dobitnik nekoliko nacionalnih, ali i međunarodnih konkursa (Pariz, Vervije – Belgija) on pleni pre svega svojom izuzetnom fizičkom pojavom, stasom, visinom, osmehom, no sve te izvanredne karakteristike najbolje bi mu koristile u tenorskoj karijeri, za koju je isto onoliko imao šanse koliko i za basovsku, odnosno baritonsku. To, što se naizgled čini kao najveći kompliment pretvara se u svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suprotnost, jer, zapravo, umetnik niti je tenor, a niti bas ili bariton. U svojoj nedefinisanoj boji glasa, neizjednačenim registrima i mogućnostima da peva svaki repertoar, vidimo i najveće probleme u do kraja nesavladanom pevačkom zanatu i, verovatno, pogrešnom školovanju glasa.
Da li je u njegovim, doduše sasvim lepim, godinama kasno za dovršavanje tog posla, veliko je pitanje.
U svakom slučaju, Olivje Laker je pevao izuzetno zanimljiv program koji nemamo priliku često da čujemo – najpre ciklus Ralfa Vogana Viljemsa "Pesme o putovanju", zatim poznate cikluse na temu Don Kihota dvojice francuskih kompozitora – Ravela i Ibera, kao i Sen Sansov Posmrtni ples op. 40.
Poseban trud bio je iskazan oko premijernog izvođenja složenog dela Katarine Miljković – "Knjiga" (2006) u kojem je učestvovalo čak šest violončelista, kontrabas i klavir.
Srećna okolnost da Kanađani govore dva jezika kao maternji, engleski i francuski, doprinela je odličnoj dikciji Lakera i nešto manje ubedljivom psihološkom tumačenju teksta, dok je izraz stalno lavirao između operskog i koncertnog načina, ali u gestu i mimici prevashodno, ne i u domenu zalaženja u smisao, značenje i kontraste u muzici.
Smatramo da i repertoar treba prilagoditi glasu, ovaj je bio veoma ambiciozan i valjalo bi ga usavršiti.
Naš mladi pijanista Vladimir Gligorić odlično se pokazao kao klavirski saradnik koji je, verovatno veoma brzo, uspeo da pripremi zahtevan program.
Novo delo Katarine Miljković neopravdano je poseglo za neobičnim i brojnim sastavom, jer to što izvodi šest violončela, da izvodi jedno, utisak bi bio sličan. Kompozicija "Knjiga" je pisana na engleskom prevodu pesme Itala Kalvina i govori o knjizi koja je neuhvatljiva, a "svaka linija u kompoziciji je ostvarena izborom putanje kroz haotičnu, kompjuterski kreiranu zvučnu masu"... efekat ovoga je "lutanje kroz zvuk", kaže autorka. Moramo priznati da smo više voleli onu prethodnu fazu talentovane Miljkovićeve kada je istraživala svoju dušu i odzvuke u sebi, i to sve bez kompjutera.
[objavljeno: ]
.jpg)
