Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Avg.2019, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luka Lo Pinto: Kustosiranje je kao kuvanje
Kustosiranje je kao kuvanje – najvažnije je odabrati prave sastojke, kaže Luka Lo Pinto, kustos bečkog muzeja “Kunsthalle”, koji će u septembru biti gost Beograda.
Prvo predavanje u okviru kustoskog kursa “Šta kustosiranje može/treba da radi” pod nazivom “Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava” održaće predavač Luka Lo Pinto, kustos bečkog muzeja “Kunsthalle” u četvrtak 5. septembra u 18 časova u Salonu Muzeja savremene >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << umetnosti u Beogradu.
Projekat “Šta kustosiranje može/treba da radi” je kurs za nove kustose koji će se ove godine održati drugi put u Beogradu, ali prvi međunarodni. Zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta s ciljem da ojača buduće generacije kustosa i stručnjaka, pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program. Predavanja koja će se održavati u okviru kursa biće besplatna i otvorena za javnost.
Luka Lo Pinto je kustos u bečkom “Kunsthalle” muzeju i suosnivač časopisa i izdavačke kuće Nero. U bečkom “Kunsthalle” organizovao je samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i mnogobrojne grupne izložbe. Povodom posete Beogradu za Novi magazin razgovaramo o njegovom pogledu na umetnost i današnji položaj kustosa.
*Kako ste se osećali na početku karijere kao mladi kustos koji tek treba da počne da stvara? Koji su kustosi, odnosno čije i koje lekcije i izložbe najviše uticali na vas?
Na samom početku, kada sam imao osamnaest godina, većinu vremena provodio sam posećujući izložbe, čitajući neiscrpno i družeći se s mladim i starijim umetnicima. Na taj način sam se edukovao. Nisam bio pod uticajem kustosa toliko koliko sam bio sa umetnicima – bio sam kao sunđer koji se trudi da upije što više ideja, vrednosti i metodologija.
*Šta za vas predstavlja kustosiranje i šta je najvažnija stvar u tom poslu?
Svakoj izložbi pristupam kao izazovu, trudeći se da se uvek uhvatim ukoštac sa svim potencijalima koje izložba kao medijum sam po sebi nosi. Drugačije je kada radim s pojedinačnim umetnikom u odnosu na rad u okviru grupne izložbe.
Moj prioritet u poslu je da uvek budem u bliskom dijalogu sa umetnicima i duhom svakog posla.
*Osim što ste kustos, vi ste i osnivač časopisa i izdavačke kuće Nero. Kako ste došli na ideju da osnujete tako nešto?
Magazin sam osnovao zajedno sa tri prijatelja dok smo još studirali. U početku je to bio besplatan crno-beli časopis, koji je izlazio samo na italijanskom jeziku. Vremenom se to promenilo i Nero je sada veliki kišobran koji obuhvata nekoliko aktivnosti, kao što su dva veb-sajta, izdavačka kuća, agencija i prostor za interdisciplinarne projekte.
*Vaš posao obuhvata različite uloge u kustosiranju, istraživanju, organizovanju izložbi i izdavaštvu. S obzirom na to da je reč o kompletno različitim formama umetnosti, koju nit koristite da biste ih povezali?
To vam je kao kuvanje. Želim da se osećam slobodnim da izaberem prave sastojke u odnosu na ono što želim da postignem. Na primer, nekada knjiga “radi” bolje nego izložba, i obrnuto. Sve je povezano sa sadržajem, idejama i jezikom – šta želite da izrazite i na koji način to radite.
*Poznato je da uključujete posetioce u proces stvaranja izložbe. Na koji način?
Nisam baš siguran šta mislite pod tim “uključivati” posetioce. Izložba je privremeno mesto koje okuplja objekte, one koji to nisu, i misli sa željom da uspostavi dijalog s posmatračem.
Ne radi se o monologu već o deljenju i stvaranju različitih tipova znanja.
*Čini se da se položaj kustosa popravlja i više ceni. Šta mislite o tome?
Nemam baš pozitivnu ideju o tome. U jednu ruku, kustosi su zauzeli više prostora i postali su vidljiviji, a sa druge strane, to je postao izraz koji je toliko nejasan, da praktično ništa ne znači.
Danas se reč kustos upotrebljava da označi nekoga ko je više selektor nego autor.
*Vi ste Italijan koji radi kao kustos u Beču. Sa stanovišta kulture i umetnosti, koje su razlike između umetničkih sistema te dve zemlje, ako ih uopšte ima?
Na kraju su razlike bile produktivne jer su stvorile savršenu kombinaciju: italijansku improvizaciju unutar austrijskih krutih struktura.
*Koliko vam je poznat rad umetnika iz Srbije?
Ne baš. Radujem se posećivanju gradova i upoznavanju s lokalnim umetnicima. U međuvremenu gledam film “Mlad i zdrav kao ruža” Jovana Jovanovića, koji mi je prijatelj preporučio kao dobar uvod u Beograd.
*Ove godine ćete učestvovati u projektu “What Could / Should Curating Do” u Srbiji. Šta od vas mogu da očekuju mladi učesnici projekta?
Radim bez očekivanja. Neću se nešto posebno pripremati jer sam voljan da se uključim u rad sa učesnicima radionice. Tokom svog predavanja kretaću se kroz projekte koje sam radio analizirajući pritom pojedine aspekte za koje smatram da mogu biti relevantni u diskusiji o pristupu kustosiranju i pravljenju izložbe.
