Izvor: Blic, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lud spust 7.000 regataša
Lud spust 7.000 regataša
LJUBOVIJA - Uz sirene, trube, muziku i pesmu u Rogačici posle znaka kapetana Zorana Vojinovića počela je Peta drinska regata. Drina je proključala i ka 36 kilometara udaljenoj Ljuboviji krenulo je 1.080 plovila sa oko 7.000 ljudi.
Regataši su pristigli sa svih strana. Nema grada u Srbiji koji nije imao svoje predstavnike. Zastupljene su i sve zemlje bivše SFRJ. Bilo je i Španaca, Grka, Šveđana, Velšana. Tu su i stari 'drinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vukovi' koji nijednu regatu ne propuštaju, posada 'Drina-kopa' iz Novog Sada sa svojim prijateljima iz Bijelog Polja. Stigli su i 'gusari' iz Lađevca sa svojom barkom, trešnjevim topom i neponovljivom kostimografijom. Tu su i brojni političari, glumci, sportisti. Nema 'četnika' Lincure, otišao na rad u Rusiju. Zbog toga ni njegov drug partizan Čombe neće na regatu. Iz Beograda je stigao Dragan Cvijović Ćile, čovek koji je sve četiri prethodne regate prespavao umoran od 'sportskih aktivnosti' prethodne noći.
- Ovaj put budan stižem u Ljuboviju - samouveren je na startu Cvijović.
- Kume, ako ti stigneš budan, neko čudo će se desiti - odgovara mu njegov kum Milan Gligorić Pape. Na Drini se već u startu stvara gužva oko čamca sa trubačima. Prednjači posada čamca 'Neven'. Ne odvajaju se od trubača. Na svakom plovilu je već raspaljen roštilj, na nekima se peče i jagnje. Pivo u Drini rashlađeno je najtraženija roba.
- Ne mogu da verujem da mi se ovo se dešava. Od petka uveče, pečenog vola ispred restorana 'Stadion', provedene noći uz muziku i igru, do ove plovidbe, sve je neverovatno. Ne mogu da stignem da snimim svaki detalj i jedva čekam da se vratim u Kardif, da prijateljima pokažem šta sam doživela. Dogodine će mnogi od njih doći ovo da vide - u dahu izgovara Kristina Evans iz Kardifa pokušavajući da ne propusti nijedan detalj. Tri sata spusta brzo prolazi i prvi regataši se približavaju Gornjoj Trešnjici, gde je po tradiciji zaustavljanje i gde je za sve obezbeđen vojnički pasulj.
Dvadesetominutni grad
A onda, skoro neprimetno, sunce zaklanjaju oblaci. Nebo nad Drinom zaparaše munje, poče kiša da pada, što među regatašima još više povećava adrenalin. Vrhunac je bio kada je počeo dvadesetominutni grad, veličine lešnika, da zasipa regataše. Za tili čas su svi mokri do gole kože. Pogasiše se brojni roštilji, a umesto piva najtraženija roba je rakija. Svi bi da se zagreju. Najhrabriji se kupaju.
- U životu se nisam kupao po gradu i ovo ne bi ni za šta propustio, - viče iz vode jedan Bjelopoljac. Svi žure da stignu u Gornju Trešnjicu. A tamo već ludilo. Na magistralnom putu saobraćaj zakrčen, svi došli po nekog svog. Na pasulj skoro niko ne misli.
- Pasulj nikad bolji. Pojeo sam duplu porciju, u život me je vratio - mokar do gole kože priča Mlađo Aćimović iz Beograda.
- Kume, znao sam da će biti belaja čim si ti budan - dobacuje Pape svom kumu Ćilu. Vreme se smiruje i najodvažniji kreću prema Ljuboviji. To je sada, kako neko primeti, prava muška regata. Skoro sve žene i deca su u Gornjoj Trešnjici, odustali od daljeg spusta.
Cilj 'letnjikovac'
- I nevreme je sastavni deo regate. Zato ovo i jeste pravi doživljaj i zato ne bih nipošto odustao - kaže Boban Smiljanić iz Ljubovije. Oko 18 časova prvi regataši stižu na cilj kod motela 'Letnjikovac' u Ljuboviji. Na obali više hiljada ljudi ih dočekuje i pozdravlja. Trubači, harmonikaši, karnevalska atmosfera. Među poslednjima, nešto posle 20 časova, stižu i kumovi Ćile i Pape. Na obali oduševljenje. Ćile stigao budan!
- Nije trenuo, to je tačno, ali nije ni mogao od grada koji ga je budnim držao - kaže Pape, a na pitanje šta mu je sa glasom, kaže da ga je zrno grada pogodilo u glasnu žicu.
- Obećao sam prošle godine da ću ostati budan, i tako je i bilo. Konačno sam video i regatu i dogodine mogu opet da je prespavam - odgovara Ćile. Na grad su svi već zaboravili. Počinje 'treće poluvreme', koje traje do zore. Zavesa je pala, završena je i Peta drinska regata.
Jugoslav Trijić
