Izvor: Blic, 01.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovci na Gazelu
Dogode se, ponekad, takve stvari: svakog dana stotine hiljada građana psuje vladu. Takav jedan neprestani referendum odigrava se sada oko mosta Gazela. Napukao je jedan od nosećih stubova i nesnosna gužva u saobraćaju preko Gazele postala je još nesnosnija, prenevši se i na ostale delove grada, ali i prilaze gradu.
O troškovima opravke, rokovima, kreditima i nadležnostima, manje-više sve je rečeno, uključujući i izjavu da most neće da padne.
Kakvo je, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << raspoloženje u narodu, mislim da je ovaj poziv na staloženost i mir izazvao dodatnu paniku, pa bi im bilo bolje da ućute i dohvate se alata neophodnog da se most makar zakrpi.
Gledao sam u subotu, u društvu, televizijski prilog sa nekakvog skupa G17 plus, gde je Mlađan Dinkić, uz ostali med i mleko, najavio skori početak izgradnje autoputa Beograd-Čačak, a onda su svi u tom društvu u glas počeli da dobacuju slici na televizoru: „Popravite prvo Gazelu”, „Šta bi s obilaznicom"?”
Kad narod počne da razgovara s televizorom, to je ozbiljan znak poremećaja, ali vremena su takva.
Pretpostavljam da su slične reakcije bile na izjavu Milutina Mrkonjića, obelodanjenu u istom danu, oko kupovine Luke Bar i najavu rekonstrukcije barske pruge vrednu 250 miliona evra.
Umnožavaju se takozvana infrastrukturalna obećanja po kojima će Srbija biti umrežena autostradama od severa do juga, sa zapada na istok, svi se kunu u te prioritete, uključujući tu i mitsku temu „brzih pruga” i ubeđuju nas da je to srpska razvojna šansa, a zaboravljaju da prvo skoče, pa posle da viču „hop!”
Malo im je tog zemaljskog raja, nego planiraju i morske radove, revitalizovanje gotovo propale Luke Bar, o čemu, gle čuda, najmanje govore privrednici koji su, kao tobož, životno zainteresovani za ovu luku i spremni su da s državom o svom trošku produbljuju Jadransko more.
Najgori utisak, međutim, ostavlja utisak da se bez kredita ne može obezbediti nekih 33 miliona evra neophodnih za rekonstrukciju Gazele i da ćemo strpljivo čekati do marta kada će se stvar oko tog evropskog kredita najzad razjasniti.
To, u političkom smislu, ostavlja utisak potpune državne nemoći. Ovi naši liče na junaka one antologijske priče o hvalisavcu novog tranzicionog doba koji sve računa na brodove, avione i kamione, a onda kaže „Daj jednu cigaru!” A ako mu tražite pare na zajam, pokazuje vam prazan novčanik i vajka se: „E, da si tražio juče...”
