Izvor: Politika, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovac na krtice
Ljubiša Bogojević, iz Konareva kod Kraljeva, već se godinama uspešno bori protiv ,,podzemlja" na svom imanju
Kraljevo – Više od dve decenije, na imanju Ljubiše Bogojevića, šezdesetpetogodišnjaka iz Konareva kod Kraljeva – nema krtičnjaka. Pre toga, dešavalo se da, takoreći, samo tokom jedne noći, livadu, baštu ili voćnjak krtice pretvore u njivu. Privlačila ih je rastresita zemlja i neumorno su, uostalom kao krtice, radile. Tako ovde u konarevskoj ravnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde Ljubiša sada živi, tako i gore u planini, u selu Đakovu nedaleko od manastira Studenice gde je rođen i gde i dan-danas obrađuje oko 35 hektara imanja. Tamo kosi livade, priprema hranu za stoku, brine o voćnjaku u kojem, kad je rodna godina, ubere šljiva za oko 150 kazana rakije, prepečenice koja je takva da, kako se to ovde kaže, i ministarska vrata otvara.
Međutim, posao su mu, kaže za "Politiku", najviše ometale krtice, bez obzira na to što ima sve mašine:– Taman počnem da kosim livadu, kad kosačica stane. Uplete se trava pomešana sa sveže iskopanom zemljom oko kose i tako na svakih pet-šest metara. Probao sam sve da ih nekako oteram, u otvore na krtičnjaku sipao sam naftu, uključivao cev sa traktorskog auspuha i duvao dim u njihove podzemne kanale, kupovao u veterinarskim apotekama i postavljao specijalne "patrone"... No, ništa nije pomagalo. Odsele se, ali se za dan-dva vrate, i opet isto...
Budući da je Ljubišu život, naročito gore u planinskom selu gde nema svakojakih majstora, primorao da se bavi i bravarskim, mehaničarskim i drugim zanatima, a ima i talenta, kako seljaci kažu, "za svašta je umetan", dosetio se kako da svoje imanje od ovog životinjskog "podzemlja" zaštiti. Staru pušku, zarđalu, zaostalu iz ko zna kojeg rata, skratio je, proširio cev za lovački "patron" samo sa barutnim punjenjem i tako vešto povezao oroz da ga krtica njuškom, sa čeone strane ove sprave olako "povlači".– Dakle, ovu napravu postavim u otvor koji otkrijem u sveže iskopanom krtičnjaku. Pošto krtice ne trpe strujanje vazduha, nekad odmah, nekad tokom noći, a desi se i za dva-tri dana dolaze da otvor zatvore. I, čim dodirnu tu vezu sa orozom, naprava se aktivira i od praska i dima svaka strada, znači, izvrši samoubistvo... Uglavnom, ni jednog pucnja ,uprazno' do sada nije bilo.
U selu se brzo pročulo za tako efikasnu napravu pa Ljubišu sada sve više komšija poziva da "interveniše". – Prošlog proleća – dodaje on – na livadi Radojice Bukumire ovako su stradale, da ne kažem, ,samoubile' se 44 krtice. Šta možemo, moramo da se sa njima izborimo.– Mogao je – dodaje u šali njegova supruga Nada – najlepšu bundu da mi sašije, koliko ih je na ovaj način ,ulovio'... Doduše, ponekad nam je i žao što smo primorani da ih tako uništavamo, ali šta se može kad ih ovoliko ima i pokazalo se da druge zaštite od njih za pašnjake i bašte nema...
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 15.06.2007.]
