Izvor: RTS, 03.Jan.2014, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovac na imelu
Imela je mali okrugli zimzeleni grm koji raste na drveću. U pojedinim delovima Srbije postoji verovanje da njena grančica donosi sreću, međutim ona se bere i zbog toga što uništava drveće na koje se nastanjuje kao poluparazit. Kad se u lozničkom kraju pojavi imela počinje radna sezona šezdesetšestogodišnjaka Miodraga Jovanovića.
Miodraga Jovanovića iz Stupnice kod Loznice zovu lovac na belu imelu. Njegovo radno mesto nije kancelarija ni radionica, već je na drvetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << visoko u krošnjama pod oblacima.
Bez ikakavih pomagala i alata, samo rukama Miodrag Mijo Jovanović sa visokih stabla skida belu imelu od decembra do aprila.
"Najviše drvo je bilo topole, negde oko 25 metara. Koristi se za cirkulaciju, šećer i povišen pritisak o travari koji mi traže", kaže Miodrag.
Ova poluparazitska biljka čiji su listovi lekoviti raste na viskom drveću, obično voćkama čiji se plodovi napadom imele obavezno suše.
"Unazad jedno već 15 godina kako je naglo počela, nije do tada. A evo meni je blizu 60 godina. Nije to bilo ranije tako razmnožavanje sad je evo na skoro svakom drvetu kažu meštani Tršića i okolnih sela", kaže Miodrag.
Mijo planira da belu imelu bere sve dok ga noge nose i ruke služe, uz odmor na visokom drvetu što izaziva divljene, ali i zabrinute poglede posmatrača.
"Vodim računa o sebi, da ne padnem sa drveta, to mi se do sada još nije desilo, a nadam se neće ni ubuduće. Idem tada kad imam jaku koncentraciju, raspoloženje, uslov vremenski. Računam sad imam 66 godina, a kad se pročita obratno, to je 99. Onda ću na malo niže drveće", kaže Miodrag.
Tako će Mijo bar tri decenije pa će onda na zemlju da se posveti unucima i baš odmori, kaže, i zaslužio je.
rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669
