Izvor: Blic, 09.Mar.2014, 07:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Loši krediti su i državni problem

Banke moraju da odvoje nenaplative kredite od novih pozajmica, kaže za „Blic“ Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD.

Problem datih pozajmica koje je nemoguće vratiti, a kojih je sve više potrebno je, tvrdi Berglof, rešavati na tri fronta: u bankama, firmama koje ne plaćaju, ali sve to treba da pomogne i država. Ako bi Srbija usvojila drugačiji zakon o stečaju, kaže on, to bi pomoglo i bankama da očiste bilanse jer bi firme koje ispunjavaju uslove lakše i efikasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogle da obave stečajnu proceduru.

Lakši ulazak u stečaj u prevodu na srpski uglavnom znači gašenje tih firmi. Kako napraviti balans?

Stečajni postupak znači restrukturiranje i ne mora nužno da se okonča gašenjem firme. Što duže firma ostane u stanju prezaduženosti, bez ulaska u stečaj, to je i skuplje poslovanje i teže je restrukturiranje. Takve primere smo videli u Sloveniji, koja sad pati od nedostatka novih kredita, a ne bi trebalo.

Opreznost

EBRD ima samo nekoliko procenata loših kredita. To je zato što ulazimo u zajmove gde je niži rizik

Kako su Slovenci rešili problem nenaplativih kredita?

Morali su da prebace veliki deo tih zajmova iz postojećih banaka u novoformiranu takozvanu slabu banku. Zatim su dokapitalizovali postojeće banke iz državnih sredstava. U isto vreme, pokrenuli su i sveobuhvatni proces restrukturiranja firmi koje nisu mogle da otplaćuju kredite.

Ali to nisu samo državne, ima tu dosta i privatnih banaka?

Tačno je to, ali kada država dokapitalizuje privatne banke, ona postaje bar delimični vlasnik. Isto tako, kad privatne firme ne mogu da otplaćuju kredite, banke mogu da zahtevaju restrukturiranje ili čak i vlasnički udeo u tim firmama. Međutim, veliki trošak dokapitalizacija banaka zahteva u mnogim zemljama da se u nekom trenutku umešaju i međunarodne finansijske institucije.

Firme su danas u pat-poziciji. Zbog problema u poslovanju im trebaju krediti, a upravo zbog tih teškoća ne mogu da ih dobiju. Kako to rešiti?

Paradoks je što su banke likvidne i imaju sredstva, pa su dobrim preduzećima spremne sve da daju jer je kod njih rizik manji. Međutim, tamo gde je veći rizik, u malim i srednjim preduzećima, te firme zbog krize ispaštaju.

U Srbiji je gotovo svaki četvrti kredit nenaplativ. Koliko to utiče na ustezanje banaka da ih kreditiraju?

Utiče. Prvo, zato što nenaplativi krediti zahtevaju od banaka da izdvajaju veća rezervisanja. Drugo, zbog njih banke više troše vremenske i ljudske resurse na upravljanje komplikovanim rizicima.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...