Izvor: Blic, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše pamćenje
Između francuske sobarice i aktera naše vlasti postoji samo jedan elemenat sličnosti. Pojedini ministri kao i francuske dame, mnogo često pričaju o sopstvenom poštenju, a da je malo ko ubeđen u njihovu bezgrešnost.
Predlog ministra Dinkića da se izmeni Zakon o privatizaciji tako što bi privatizacija firmi bila nedostupna za prljave pare i one koji su krivično osuđivani ili su pod istragom, jeste dobar. Međutim, istovremeno je i nepošten i licemeran, jer je zakasnio makar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pola decenije. Još je poraznije što takva izmena nije od presudne važnosti. Od 2002. važi Zakon o sprečavanju pranja novca. Gospodin Dinkić koji je bio ministar finansija, mogao je da u svim slučajevima kada je „kapital sumnjiv sa njegovim vlasnikom" prema važećim normama isposluje nepotpisivanje ugovora. Mogao je a nije. Ne samo on već i mnogi drugi. Propisi su postojali i precizno su odredili šta radi Poreska uprava, šta MUP, šta svi ostali u tom lancu legitimne i legalne kontrole.
Do sada je privatizovano blizu 2.000 firmi, a ostalo je još oko 1.000. Najbolje je već prodato. Zašto ministar Dinkić post factum, tek sada, daje dobar predlog i zašto je zajedno sa drugima prespavao prethodne godine, mi naravno ne znamo. Činjenica je da je to tako i da bi valjalo kod ministara i drugih aktera vlasti tražiti objašnjenje i odgovor. Naravno, retroaktivnosti u privatizaciji niti može niti treba da bude. Mora biti ispravke te lapsus memoriae, odnosno greške u pamćenju ljudi vlasti. Neka kažu zašto su mnogima koji su do sada kupovali preduzeća prljavim novcem omogućili da „dođu, kupe i zarade". Neće biti da je moguće da su „svi siti, a ovce na broju".
