Izvor: Southeast European Times, 14.Nov.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše organizovan popis baca senku na rezultate
Preciznost podataka sa rumunskog popisa se osporava, s obzirom da kritičari ukazuju na ozbiljne organizacione propuste i loše vođenje popisa.
14/11/2011
Pol Kikoju za Southeast European Times iz Bukurešta – 14.11.2011.
Oko 10 odsto Rumuna priznalo je da nisu učestvovali u popisu ili zato što ih popisivači nisu posetili ili zato što nisu bili kod kuće kada su oni dolazili, pokazuje prošlonedeljna anketa IRES-a.
Rezultati ankete naglašavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << postojeće zabrinutosti oko preciznosti podataka sa popisa, čije je prikupljanje završeno 31. oktobra, a ukupni troškovi su iznosili 46 miliona evra.
Registrovano je ukupno 8,3 miliona domaćinstava i 19,6 miliona ljudi, saopštio je Nacionalni institut za statistiku (INS). Ali, INS je takođe rekao da podaci sa popisa ne uključuju one koji su se sami brojali, zaposlene u državnom bezbednosnom aparatu, kao što je policija, kao ni one koji dugo žive u inostranstvu.
Mnogi smatraju da je popis krenuo loše od samog početka, kada su vlasti iznele kontradiktorne informacije o uslovu koji se odnosi davanje ličnog identifikacionog broja (PIN).
Proširile su se spekulacije da bi PIN mogao da se zloupotrebi u ilegalne ili u izborne svrhe, zbog čega su mnogi Rumuni odbili da ga daju, pa su formulari sa podacima ostali nepotpuni.
U sred kontroverze, portparol INS saopštio je da nije obavezno dati svoj PIN, ali je šef INS samo nekoliko dana kasnije demantovao portparola i otpustio ga zbog pogrešnog informisanja javnosti.
„Prvo, organizatori su uputili kontradiktorne poruke -- kao što je situacija sa PIN-om, koji je jednog dana bio obavezan, a sledećeg nije -- onda je u komunikaciji sa medijima bilo propusta, pa poruka koja je došla do građana nije bila koherentna“, rekla je za SEtimes Kristina Moldovan, urednica Evenimentul zilei koja je pratila popis.
„Drugo, popisivači su nailazili na probleme na terenu za koje nisu bili obučeni. Nikoga nije bilo briga da odgovori na njihova pitanja. Na primer, oni nisu znali kako i kada da kazne novčano one koji odbiju da daju odgovore ili kako da registruju formulare urađene sa ljudima koji nisu bili kod svoje kuće“, rekla je ona.
„Sve te nejasne poruke umanjile su značaj popisa za obične ljude, posebno u poslednjim danima obeleženim galopirajućim i haotičnim ritmom prikupljanja podataka“.
Profesor sociologije Univerziteta u Bukureštu Vasil Getau, koji je takođe na čelu Demografskog centra Rumunske akademije nauka, objasnio je za SETimes da se, zbog tri razloga, očekivalo da će popis biti najteži do sada.
„Nova metodologija EK, atmosfera socijalne i ekonomske krize, sa dodatnim tenzijama zbog političke nestabilnosti i očekivanog nestajanja autoriteta državnih institucija“, rekao je Getau.
Mada podaci još nisu centralizovani, Getau je rekao da se radi o očekivanom padu stanovništva Rumunije, koji je značajniji nego na prethodnom popisu 2002, na kojem je izbrojano 21,6 miliona Rumuna.
„Spoljašnja migracija je suštinska komponenta smanjenja broja stanovnika, podstaknuta trenutnom ekonomskom i socijalnom situacijom u Rumuniji: malim primanjima, nezaposlenošću, velikim troškovima života, neizvesnošću, zakonodavnom nestabilnošću, korupcijom i prekomernom politizacijom institucija“, rekao je on.
Slede prirodni faktori - stopa smrtnosti veća od stope rađanja, dodao je Getau.
Stimulisati stopu rađanja u ovom teškom ekonomskom kontekstu je velika greška, tvrdi Getau, ali, jednom kada se kriza okonča, vlasti bi trebalo da analiziraju ove faktore i grade programe za rešavanje demografske situacije na duge staze.
Prema prognozama UN, prema trenutnoj stopi plodnosti od 1,3 deteta po ženi, stanovništvo Rumunije pašće na 16 miliona do 2050. godine i na 8 miliona do 2100. godine.
Nastavak na Southeast European Times...
