Izvor: Blic, 09.Nov.2013, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše odluke banaka plaćaju građani
Nenaplativi krediti su jedan od najvećih problema bankarskog sektora u Srbiji. Oni su već podigli kamatne stope, a mogli bi da imaju i još ozbiljniji uticaj na dalje poskupljenje zajmova.
Da bi se kreditna aktivnost, koja je u padu, pokrenula, neophodno je da se što pre krene u rešavanje ovog rastućeg problema. Sve zemlje regiona suočavaju se s njim, ali za Srbiju on je i te kako izražen jer je sa 16 odsto koliko je iznosio na početku godine, udeo takozvanih loših zajmova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u ukupnim kreditima krajem oktobra dostigao 24,5 odsto. Preduzeća su u još većem problemu, pošto je stopa sa 19,1 odsto u januaru već sada 31,5 odsto. Uzrok problema, kako je juče na Regionalnom samitu guvernera, privrednika i bankara istakao Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, nije u bankarskom sektoru, već je izazvan lošom situacijom u privredi.
- Bez rešenja uzroka problema teško možemo da računamo da će se situacija popraviti - rekao je Dugalić.
Svega nekoliko banaka, gde je nivo problematičnih kredita veoma visok, po mišljenju Slavka Carića, predsednika Izvršnog odbora Erste banke, povlači i povećanje proseka na nivou celog sektora.
- To što imamo količinu nenaplativih kredita koja raste, prema poslednjim podacima iz oktobra, pre svega, odnosi se na nekoliko banaka od kojih su neke u međuvremenu zatvorene - ukazao je Carić.
Klikni za uvećanje (+)
Kako kaže, rešenje tog problema trebalo bi da bude predmet dogovora.
- Sad mogu da uputim javni poziv da se napravi sastanak između Udruženja banaka, najvećih banaka u Srbiji, Ministarstva finansija i Narodne banke i donese zajednička odluka kako ćemo pristupiti problemu za koji svi danas možemo da kažemo da je gorući - kaže Carić.
I dok su za bankare jedan od ozbiljnih razloga za povećanje kamata uticaj rasta nenaplativih zajmova, za prof. dr Boška Živkovića glavni uzrok visokih kamata u Srbiji je zapravo visoka marža. Rezultati istraživanja, kojim je obuhvaćen period od 2006. do 2012. kako je ukazao prof Živković, pokazuju da su kamatne marže više od proseka EU, ali i od marži u susednim zemljama. U tom periodu došlo je do znatne promene strukture kamatnih marži, tako da se učešće profita banka smanjilo, ali su administrativni oprerativni troškovi banke najveća stavka u marži, koji učestvuju sa čak 46 odsto.
Ništa od smanjenja rata
Uprkos odluci Evropske centralne banke koja je prepolovila svoju baznu kamatnu stopu i što je juče 6M euribor pao sa 0,34 na 0,32 odsto, zaduženi u Srbiji ne bi trebalo da očekuju veće smanjenje rata. Cena kredita ipak biće niža po tom osnovu. I odluka NBS da snizi referentnu kamatu na 10 odsto, kako za „Blic“ kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke, dobar je signal.
Najčitanije SADA:
