Izvor: Politika, 17.Apr.2013, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše ocene za lekare koji ne štede na lekovima
Uvećanje plate od 1.500 dinara nije dobio nijedan lekar opšte medicine. – Kriterijume za plaćanje po učinku treba hitno menjati
Izabrani lekar opšte medicine, primarijus, doktorka Nevenka Dimitrijević iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac” spada među lekare koji su najiskusniji, pa zato i ima veliku kartoteku. Ona je učestvovala i u izradi takozvane kapitacione formule, prema kojoj se od oktobra prošle godine lekari ocenjuju i prema učinku dobijaju platu. Ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lekarka je, međutim, dobila ocenu 2,76, na skali do deset; treba reći da su joj prve ocene bile oko „petice”.
„Desetku” i uvećanje plate za 1.500 dinara, po poslednjoj proveri učinka po kapitacionoj formi od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dobilo je samo 18 od 6.809 izabranih lekara. U fondu su objasnili da na ocenu lekara utiče broj opredeljenih pacijenata, rad na prevenciji, broj pregleda i racionalnost u propisivanju lekova i da se prosečna ocena kreće oko „petice”. Formula se odnosi na izabrane lekare opšte prakse, ginekologe, pedijatre i stomatologe i iznosi varijabilno dva odsto plate, odnosno oko 1.500 dinara.
Svoju jedva trojku dr Dimitrijević objašnjava činjenicom da ima veliki broj mladih pacijenata, a u poslednjem kvartalu, tri meseca se žestoko borila sa gripom, pa je na recept propisivala antibiotike koji su jako skupi. Samo participacija za „pancef” od 10 tableta je 1.040 dinara, a sve to joj se „računalo za ocenu”. Takođe, ima i mnogo starih sugrađana u kartoteci, pa kaže kako je verovatno prešla cifru opredeljenu za lekove.
– Da bi dobili dobru ocenu i uvećanu platu, lekara mora da ima što veći broj pacijenata i preventivnih pregleda, da upute za laboratoriju daje što manje i da cena recepata po maloprodajnoj ceni bude što manja – kaže za „Politiku” dr Nevenka Dimitrijević, inače predsednica Izvršnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Iako ispada da su lekari podržali formulu, o njoj nije bilo mnogo diskusije i jednostavno je – „stavljena na sto”. Tako ova doktorka kaže da Ministarstvo zdravlja nije definisalo ni maksimalan ni optimalan broj kartona i pregleda koje jedan lekar može da ima.
– Lekari u domu zdravlja su pod pritiskom da štede, da propisuju što manje lekova, da ne šalju pacijente na dijagnostičke i specijalističke preglede. Više puta su lekari već kažnjavani kada su prekršili Pravilnik o izdavanju receptai plaćali kazne i od 200.000 dinara. Veliki broj usluga koje pružamo u domu zdravlja morali smo da svedemo na brojeve i šifre. Sa druge strane specijalisti sa klinika od nas stalno traže ponavljanje laboratorijskih analiza za svaki kontrolni pregled – dodaje ova lekarka.
Dr Milica Nikolić-Urošević, iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, kaže da su među „desetkašima” samo mogli da budu pedijatri koji imaju uslove da rade preventivne preglede. Tvrdi da od lekara opšte medicine, kojih po poslednjem izveštaju ima 3.549, niko ne ispunjava uslove da bi dobio ocenu 10.
– Razlog su visoki i nerealni kriterijumi. Moja ocena je 7,1, ali samo zato što sam poštovala osnovne principe u radu: pacijentu posvećujem dovoljno vremena za pregled i objašnjenja. Dakle, ne brojim koliko će ljudi proći kroz ordinaciju nego koliko sam kvalitetno radila i lečila ih na primarnom nivou. „Desetku” ne mogu da dobijem jer mi cena nije ključna da propišem lek nego tražim za pacijenta najbolju terapiju, bez obzira koliko košta – navodi dr Nikolić-Urošević, zastupnik Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije.
Ova lekarka ima primedbe na kriterijume koji moraju da budu definisani prema proseku u celoj republici, a ne prema proseku u domu zdravlja. Na primer, prosek opredeljenih pacijenata u jednom od centralnih domova zdravlja u Beogradu „Vračar” je 1.663, a u Subotici je 880. Ona postavlja pitanje kako da rade preventivne preglede kada imaju dva puta više pacijenata od lekara u Subotici.
Takođe, razlika između lekara koji je ispunio učinak i onoga ko to nije uradio od samo 1.500 dinara je, čini se, uvredljivo mala. Treba podsetiti da je prvobitni predlog bio da se zadrži 70 odsto osnovice plate, a da 30 odsto bude „varijabila”, pa zatim je usledio predlog da se svima u zdravstvu osnovica smanji za 10 odsto, ali su se lekari, čak i štrajkovima, borili protiv tih rešenja, pa se stiglo na simboličnih dva odsto od plate.
Dr Nikolić-Urošević smatra da treba hitno menjati sadašnju kapitacionu formulu i tražiti mišljenje struke. Treba da se odredi prosek pregleda i opredeljenih pacijenata na nivou republike, kao i da cena leka ne može da ulazi u prosek ocene.
Olivera Popović
objavljeno: 17.04.2013.
