Izvor: RTS, 10.Sep.2013, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše ocene reformi visokog obrazovanja
Univerziteti i studenti kritikuju najavljene izmene Zakona o visokom obrazovanju. Studenti pokrenuli peticiju koju je potpisalo nekoliko hiljada akademaca, dok Rektorski savet zahteva izradu novog zakona. Ministarstvo prosvete produžilo javnu raspravu do kraja septembra.
Najavljene izmene Zakona o visokom obrazovanju kritikuju i studenti i državni i privatni univerziteti. Rektorski savet univerziteta Srbije odbacuje predloge i zahteva izradu novog zakona. Zbog toga je Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prosvete javnu raspravu produžilo do kraja septembra. Zakon donet pre osam godina korigovan je tri puta, a neke odredbe nikada nisu primenjene.
Pooštravanje uslova za sticanje stipendije i kredita, više bodova za upis naredne godine, manje rokova, neprihvatljivi su studentima, pa su pokrenuli peticiju koju je potpisalo nekoliko hiljada akademaca.
Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Danilo Jeremić kaže da je potreban zakon koji neće "banalizovati" vrednost diploma i kojim će biti reformisani studijski programi, udžbenici i nastavni sadržaji.
Polaganje opšte, strukovne ili umetničke mature trebalo bi da zameni prijemne na fakultetima.
Predloženo je i uvođenje master strukovnih studija, kratkog ciklusa studiranja od godinu dana.
Profesor Branko Kovačević iz Konferencije univerziteta Srbije smatra da je glavni problem kontrola kvaliteta.
"Taj papir sam po sebi ništa ne znači, da li su akademske, strukovne ili kursevi, ako iza toga ne stoji kvalitet i ako nisu jasni ciljevi koga školujete i za šta školujete", smatra Kovačević.
Od kada je usvojen Zakon, ne primenjuje se odredba prema kojoj bi studenti narednu godinu upisivali sa osvojenih 60 bodova, univerziteti i Vlada svake godine potpisivali ugovor o finansiranju, a nisu usvojeni ni nacionalni okviri kvalifikacija.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu profesor Miroslav Vesković smatra da u ovom trenutku treba da se izradi novi zakon o visokom obrazovanju, kojim bi se posebno regulisalo i njegovo finansiranje.
Prvi čovek Univerziteta "Singidunum" profesor Milovan Stanišić ocenjuje da je zakon uglavnom pisan za državne univerzitete i da se ne uvažava to da osnivači privatnih univerziteta ulažu svoju imovinu, svoje znanje i da mnogo rizikuju, iako, kako dodaje, ima zloupotreba i onih koji ne rade savesno.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu profesor Slobodan Arsenijević veruje da je "krajnje vreme da svi oni koji su zainteresovani za funkcionisanje akademske zajednice sednu i dogovore se o tome".
Pomoćnik ministra prosvete Slobodan Stupar smatra da je najpotrebnije regulisati i ubrzati proces priznavanja diploma i stvoriti nacionalne okvire kvalifikacija, na koje se čeka šest godina.
Promene su neophodne, kako bi se išlo u korak sa evropskim obrazovnim sistemom, saglasni su i studenti i profesori i resorno Ministarstvo.
