Izvor: Politika, 30.Apr.2011, 00:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loša saradnja sa političkim partijama
U Srbiji u poslednjoj deceniji preovladavaju od stranaka nezavisni sindikati, a to je i odnos za koji se javno zalažu sindikalna rukovodstva, ocenjuje Srećko Mihailović u istraživanju o stanju socijalnog dijaloga u Srbiji posle 20 godina tranzicije. „Stvari se menjaju u toku kampanja, sindikati pokušavaju da izmame obećanje od stranaka, stranke svašta obećavaju, a kad dođu na vlast malo šta urade.Sve u svemu sindikati se bore za svoju autonomiju, a stranke se ponašaju patronatski i utilitarno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvek nastupajući sa pozicije moćnog partnera od čije duševnosti zavisi šta će udeliti sindikatima”, zaključuje Mihailović.
Da partije saradnju sa sindikatima često koriste u dnevnopolitičke svrhe, tvrdi i Ranka Savić. Prema njenim rečima, to se najčešće realizuje kroz institut SES-a. „ASNS ne pristaje na takav status. Mi želimo obostrano, iskrene odnose. Podržaćemo onu političku partiju, koja je ispunila predizborna obećanja i čiji je program u interesu radnika i građana Srbije“.
Branislav Čanak takođe kaže da „Nezavisnost“ ne sarađuje sa strankama jer „na drugoj strani nema partija koje su osnovane da rade za radnike i za njihove sindikate. Njihove preokupacije su dijametralno suprotne od naših i taj jaz čini nas bolno usamljenim. Svaka bitka svakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi u sferu politike i ako tamo nemate saveznika, sve što ste uradili, pada u vodu. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je već 150 godina, tako je nastala socijalna demokratija. To se zove levica, ne zato što se tako zove, već zato što tako radi“, navodi Čanak.
Podsećajući da je i prva radnička partija – britanska Laburistička stranka nastala iz sindikata i da su na sličan način nastajale i socijaldemokratske partije u skandinavskim zemljama i Nemačkoj, Darko Marinković ističe da sindikati, od kada postoje učestvuju u političkom životu i da to pravo niko ne sme da im ospori. „Ipak, kada se sindikat svesno ili nesvesno preda jednoj partiji to je za njega udarac od koga se teško ili nikako ne oporavlja i sindikati se toga čuvaju“, kaže.
Na srpskoj političkoj sceni ASNS je prepoznatljiv i po tome što je u jednom periodu praktično imao svoju partiju, članicu prvo opozicionog, pa zatim i vladajućeg DOS-a, a predsednik ovog sindikata bio je i ministar u vladi.
Pa ipak epitet „režimskog“ ili „državnog“ sindikata uglavnom je vezivan za Savez samostalnih sindikata Srbije, jedini koji je postojao u vreme jednopartijskog sistema. Darko Marinković, međutim, kaže da ta ocena ne stoji: „Svi veliki sindikati su povremeno pravili neke dilove sa vlašću, od toga su uspeli da se sačuvaju samo neki manji sindikati u javnim preduzećima“.
G. Novaković
objavljeno: 30.04.2011
.jpg)
