Izvor: Večernje novosti, 10.Okt.2012, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Loša hrana ubija naciju

TaČno 9,2 kilograma mesa, otprilike još toliko raznih prerađevina, 1,1 kilogram ribe, 16,5 litara mleka, 6,5 litara jogurta, tri kilograma sira, pa onda brašno, pirinač, ulje... Kad bi se sve to potrpalo u potrošačku korpu, tročlana porodica bi samo za hranu, prema statistici, morala da izdvoji 55.658, a prema procenama Centra za zaštitu potrošača - čak 110.000 dinara. U Srbiji je, međutim, prosečna plata tek oko 43.000 dinara. Sindikati procenjuju da 60.000 ljudi ne prima ništa, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da oko 150.000 živi ”na minimalcu”. I, kada pogledaju u novčanik, mnogi umesto morske ribe ili junećeg mesa kupuju jeftinije namirnice. A one su, opet, pune kalorija, a siromašne vitaminima i mineralima. Posledice toga pojedinac prvo vidi na analizi svoje krvne slike, a društvo - na porastu mnogih bolesti koje se direktno dovode u vezu sa lošom ishranom. Hematolozi procenjuju da u Srbiji između 10 i 15 odsto populacije pati od tzv. sideropenijske anemije izazvane nedostatkom gvožđa. Stručnjaci kažu da baš hrana puno utiče na nivo gvožđa u telu, a sve je manje onih koji sebi mogu da priušte biftek i drugo kvalitetno crveno meso iz kojeg se gvožđe najbolje iskoristi.DECA IDU U ŠKOLU BEZ DORUČKA IstraŽivanja Instituta ”Batut” pokazuju da se u Srbiji sve neredovnije jede, a najstariji, najsiromašniji i oni koji žive van gradskih naselja redovnije uzimaju obroke od mlađih, osoba boljeg materijalnog stanja i gradskog stanovništva. Broj dece koja svakodnevno doručkuju je za šest godina opao sa 87,3 na 74,4 odsto. - Anemija je najčešća posledica, ali sa lošom ishranom može da se poveže više od 30 bolesti, među kojima su najozbiljnije maligne, kardiovaskularne i bolesti metabolizma - kaže za ”Novosti” profesor dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Podaci o zdravlju nacije, nažalost, pokazuju da nam je loša ishrana već ”udarila” na gotovo sve organe: visok pritisak ima 51 odsto muškaraca i 47 odsto žena, od dijabetesa boluje 630.000 ljudi, svaki drugi odrasli stanovnik i svako peto dete ima višak kilograma... - Oko 60 do 85 odsto dece koja su gojazna u školskom uzrastu, ostaju takva i kasnije, što dovodi do pojave hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su hipertenzija, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2, ali i do endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja - kaže za ”Novosti” magistar dr Jelena Gudelj Rakić iz Centra za promociju javnog zdravlja u Institutu ”Dr Milan Jovanović Batut”. - Ova oboljenja i gojaznost udruženi u tako ranom životnom dobu prouzrokuju skraćivanje očekivane prosečne dužine života, doprinose velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožavaju funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.

Nastavak na Večernje novosti...