Izvor: Politika, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lopta iza crvene linije
Mladen Delić bi danas uzviknuo: "Što je ovo ljudi moji, je li ovo moguće, ludnica"!
Kuda ide naš fudbal? Reprezentacija nije otišla na evropsko prvenstvo, Partizan je odlukom Uefe eliminisan i godinu dana nema pravo da se takmiči u kupovima. Uefa nam je poslala signal da je Srbija jedna od zemalja čiji su klubovi učestvovali u nameštanju nekih utakmica u evropskim takmičenjima. Pre neki dan prekinuta je jedna prvenstvena utakmica, a ekipa koja je napustila stadion preti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će istupiti iz lige. Dan kasnije videli smo one stravične scene na poluvremenu utakmice Zvezda – Hajduk iz Kule. Tereni su nam kao livade, pogotovo u zimskom periodu. Ako ih uporedimo s onima na stadionima velikih evropskih klubova, ovi naši izgledaju strašno. Na konferencijama za štampu predstavnici naših klubova kažu da ovde postoji "fudbalska mafija", odnosno "sudijska mafija"...
Treba se zapitati jesmo li dotakli dno i da li uopšte možemo sa tog dna da se izvučemo. Kada sve ovo kod nas uporedimo s onim što gledamo na utakmicama najvećih evropskih klubova, sa prepunim tribinama, onda je, čini se, jasno da je ovde upaljeno crveno svetlo i da se nešto hitno mora učiniti kako bismo vratili poverenje u fudbal i doveli publiku na stadion, da uživa u igri.
U kom pravcu bi stvari trebalo menjati? Prvo, mora se umešati država. Ovde se ljudi čak poimence prozivaju, a ne postoji reakcija organa koji bi morali da provere sve te navode i optužbe. Ko su ti ljudi za koje se kaže da su "interesna grupa"? A verovatno da postoji takva grupa, jer ljudi iz fudbala optužuju raznorazne sudije i fudbalske funkcionere da su povezani s određenim grupacijama i njih nazivaju mafijašima. S ovima koji iznose optužbe treba razgovarati, videti kakvim dokazima raspolažu, da li ima osnova za to što pričaju.
Postoji li fudbalska mafija? Ja to ne znam, i ne mogu u to da verujem, ali sada vidimo da se Uefa bavi kladionicama, ispituje povezanost rezultata nekih utakmica sa klađenjima. Ko se time bavi – ne znam, možda je reč i o mafiji, ali znam da fudbal mora da bude igra. Da privlači desetine hiljada gledalaca na stadione. Naravno, u fudbal mora da bude uključen i biznis. Bez biznisa ne može, ali biznis mora da bude čist, s pravilima koja se poštuju.
U Evropi se ta pravila poštuju. Ali, pravila određuje i kontroliše država. I kod nas treba stvoriti ambijent u kome će fudbal biti i biznis "ali fer" i, naravno, igra u kojoj će uživati i igrači i navijači, oni koji dolaze da provedu po podne na stadionu.
Država, međutim, mora da stvori zdrav prostor u kome ćete onda moći da radite i da se takmičite. Država mora da eliminiše ove negativnosti. Da kontroliše regularnost takmičenja, tokove novca i postupke odgovornih aktera. Dakle, da dođete na utakmicu kao u Engleskoj, da povedete celu porodicu, ili da sednete na stadion kao u Španiji, da odlazak na stadion i utakmica budu uživanje. A da i za ljude koji ulažu novac to bude fer biznis.
Sve je to u vezi i s padom kvaliteta našeg fudbala. Ako uporedimo fudbal u Srbiji danas s onim od pre 15 godina, onda vidimo koliko zaostajemo za Evropom.
Problemi postoje i drugde, ali u velikim evropskim fudbalskim zemljama oni su dovedeni do mere koja je podnošljiva, a ovo kod nas je prešlo "crvenu liniju" iza koje vidimo šta se dešava. Mi smo godinama u fudbalu imali ljude za koje se govorilo da su "s one strane linije", one koji su nametali i neka druga pravila ponašanja. Jer, dosad je u Srbiji ubijeno sedam predsednika fudbalskih klubova, plus generalni sekretar Fudbalskog saveza! To je podatak koji pokazuje da su stvari izvan kontrole prešle meru koja sme da se toleriše. A to je već posao za državu. Zato se bojim da smo došli u situaciju u kojoj bi Mladen Delić uzviknuo, naravno, drugim povodom: "Što je ovo, ljudi moji, je li ovo moguće, ludnica"! Mi smo došli dotle da ta njegova rečenica bude odgovarajuća, jer moramo da se zapitamo gde smo i da li je ovo ludnica i da li je ovo moguće – i šta je ovo. Ovo više nije sport, ovo nije ništa.
Dušan Savić
[objavljeno: 07.12.2007.]
