Izvor: Vesti-online.com, 13.Avg.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lopovi za medalju

Neko duhovito primeti: narod u Srbiji je ogorčen na svoje sportiste na Olimpijadi jer mu svojim uspesima nisu skrenuli pažnju sa bednih života. K'o vele - ako nam vi bar na neki dan ne vratite osmeh na ispijeno lice, teško da će to moći ova bulumenta sa mandatarom na čelu.

Ali, avaj: kao da je i sportistima dojadilo to silno slikanje sa ovima što su loptu viđali samo na slici, i silni telegrami nabijeni ponosom i lažnim patriotizmom. Odakle lopovima koji su državu doveli >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na ivicu, i preko ivice, ambisa, pravo da se kite tuđim sjajem? Nemaju pravo, ali ni obraza, tako da je sve u redu.

Sport je nekako, valjda u poslednji čas, ispao iz ekspozea, valjda je te listove oduvala skupštinska promaja, sultan-mandatar se jedino do'vatio fudbala, lažući i poslanike, i nas, i sebe, kako on neće dati da ta zvezdaško-partizanovska banda reketira državni budžet. Kao da se ne zna ko upumpava milione u ta dva zmijska gnezda prepuna pljačkaša, što se odužuju lojalnošću i obavezom da se ono čuveno "Vučiću, pederu!" više neće čuti sa tribina.

Sultanova čast, bogme, debelo košta, ali neka, za zaštitu takvog giganta ništa nije preskupo.

I nesretnu Skupštinu je pretvorio u pretorijansku gardu, ne zna se ko je prvi spreman da se baci pred opozicioni rafal, jal' Maja, jal' onaj Šešeljev omiljeni klempo, jal' lično Vojvoda koji to radi mudro, da se Vlasi (računajući i Đ. Vukadinovića) ne dosete. Što propuste oni, dočekaju Sultanovi nezavisni mediji, da rastumače i raščereče njegove kritičare, i istaknu nadljudska svojstva bića koje nit' sedi, nit' piša šest sati.

Meni je ćale, sve dok nisam poodrastao, imao običaj, kad preteram u mrsomuđenju, da odbrusi: Mali, ne seri! Znao se neki red. A ovde se sere na angro, počev od najvišeg mesta, i nikom ništa. Kao i u svakom klozetu, sranje i smrad se podrazumevaju, navikne se čovek kao na miris šumskih ljubičica u proleće.

Na prvi, a bogme i na drugi pogled, ovo ludilo u Srbiji poprima čudovišne razmere i širi se kao crna rupa, bez realnog izgleda da uskoro prsne, kao gnojni čir. On laže, psi laju, vetar nosi.

S koliko zavisti li samo gleda prema Ankari, tamo gde je njegov (zasad) nedostižni uzor lepo smislio da razdvoji žito od kukolja. Izmisliš puč, izvadiš već spremljen spisak izdajnika i napuniš zatvore, nema više tamo nekih Obradovića, Radulovića, Jankovića, Šabića, Pajtića, ništa ti više ne stoji na putu, čak ni ti kamenčići što pomalo žuljaju, ali nerviraju na paklenom putu popločanom kobajagi dobrim namerama.

Našla bi se tu garantovano jedna ćelija i za njegovog Gulena, grešnog Tomu, koga tobož brani od Šešelja. Ova srpska Invalidijada u Riju mu je dobro došla da svojim medijskim kerberima doturi naslove u stilu "Vraćaj se, baksuze!", ko da je rakidžija iz Bajčetine plivao, gađao ili ganjao loptu, a ne sedeo ko fikus na tribinama, a srpsku zastavicu držao ko sveću na četr'es dana.

Kad se budu delile medalje za lopovluk i laganje, nema da brinemo, biće to rekord koji niko nikad neće oboriti.

Nastavak na Vesti-online.com...