Izvor: Blic, 25.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lomili mu nos i tukli ašovom
Lomili mu nos i tukli ašovom
- Nisam osvetoljubiv, ne radujem se bilo čijem hapšenju, ali svako treba da odgovara za ono što je uradio. Uništili su mi život, a to meni niko ne može da nadoknadi - kaže u razgovoru za 'Blic' Dragan Ilić i naglašava da su ga čelnici nekadašnji čelnici MUP-a prozvali Limar, a da ga svi u rodnom Belom Potoku zovu Daca. Ilić je bio jedan od optuženih za ubistvo generala Boška Buhe.
Ilić ipak ne želi da komentariše hapšenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milana Obradovića, bivšeg šefa SUP Beograd, i Milorada Bracanovića, zamenika načelnika RDB, osumnjičenih za iznuđivanje iskaza članovima takozvane Makine grupe.
- Mislim da je to što se sada dešava, ipak, zakasnelo. U ovoj zemlji treba da se zna da postoji zakon i da niko, ma na kojoj funkciji bio, nije iznad njega. Jer zemunski klan čine kriminalci, i od njih se moglo očekivati sve najgore, ali žalosno je to što je u tome učestvovala država - kaže Ilić.
- Kad su me pretukli, i svog slomljenog i krvavog ostavili da sedim na klupi kod Instituta bezbednosti, video sam kako ulaze Čedomir Jovanović, Nenad Milić i Milan Obradović. U tom trenutku znao sam samo Čedu, a Milića i Obradovića prepoznao sam kada su slike_arhiva počele da im se pojavljuju u novinama. Zatim su me uveli u neku prostoriju, gde su bili svi oni, i jedan, meni nepoznat muškarac, nekim drvenim kleštima počeo je da lomi nos da bi za sto ubistava optužio Željka Maksimovića Maku. Oni su sve to mirno posmatrali - tvrdi Ilić.
Bracanovića, međutim, pamti iz barake u kojoj su ga tukli Milorad Ulemek i Dušan Spasojević.
- U jednom trenutku, iza vrata prostorije u kojoj su me tukli, začuo se glas: 'Vodite ga kod istražnog sudije', a zatim je ušao bradati čovek u 'meklaud' jakni. Prepoznao sam Bracanovića, koji je kasnije, u toj istoj jakni došao i da svedoči - objašnjava Ilić.
Ni dan-danas nisu poznati otmičarima koji su Ilića, 27. oktobra, u pidžami izveli iz kuće, prethodno ispaljujući rafal u vrata, iako je tu bila i njegova petogodišnja kćerka.
- Sva petorica bila su maskirana, samo su im se oči videle - kaže Ilić, dodajući da su ga prvo pretukli u njivi u blizini auto-pijace u Bubanj potoku. Zatim su ga odvezli do Instituta bezbednosti, gde je ponovo prošao torturu, i to u prisustvu ljudi iz policijskog vrha.
Posle je odvezen, u gepeku, s kesom na glavi, do barake, negde iza 'Jugopetrolove pumpe' u Zemunu, što je saznao tek iz Ulemekovog svedočenja. Tu su ga 'čekali' policajci Slobodan Pažin i Raško Vujović, a mučitelji su bili Ulemek i Spasojević. Nakon što ga je Ulemek nekoliko puta udario ašovom po leđima, čuo je Pažina koji kaže da u takvom stanju Ilić ne može pred sudiju.
- Spasojević me je tada pitao: 'Hoćeš li da te derem ovde, zeznuo si nam ceo plan', na šta sam mu odgovorio: 'Pa, deri me'. On je, međutim, odgovorio: 'Neću da te derem, već ću tvojoj kćerki da polomim onaj prst koji sisa dok spava.' To me je prenerazilo, jer smo samo supruga i ja znali za to, i postalo mi je jasno da su me oni pratili, prisluškivali. Poslednjim atomima snage, vezan za stolicu šutnuo sam ga desnom nogom u prepone, da bi me on ponovo udario i pao sam u nesvest - priča Ilić.
Stavili su ga ponovo u gepek, pa u Zemunu prebacili u policijski džip koji ga je odvezao do Urgentnog centra.
Krajem prošle godine Ilić je oslobođen optužbi za zločinačko udruživanje i ubistvo generala Buhe, ali je osuđen zbog ilegalnog posedovanja oružja.
- Nadam se da će i ta presuda pasti na Vrhovnom sudu, jer se dokazalo na sudu da oružje, za koje sam optužen, ili nije bilo moje ili je zastarelo. Za sve ostalo sam imao urednu dozvolu - kaže on. A. Ž. Adžić
