Izvor: Vesti-online.com, 21.Dec.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lomača

Lešinari iz medija, odavno uštrojeni, disciplinovani i postrojeni u čast aktuelne vlasti, nikad bolje i poštenije ne samo u novijoj istoriji Srbije, našli su novu, naravno nemoćnu žrtvu: Mirelu Mikulčić.

Milan Jovanović

Pošto joj je troje mališana stradalo u paklenoj lomači u Velikoj Krsni, lomača je spremljena i za nju. Ona medijska, koja u krvožednom čitalaštvu budi najniže strasti, a među normalnim ljudima izaziva samo gađenje i gnev. Čime je Mirela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nesrećna majka čiju je decu pojela crna zemlja, zaslužila da se nađe na stubu srama pod kojim takozvane novine slažu naramke drva, spremni da kresnu šibicu na oduševljenje razularene, obezljuđene rulje?

Zamislite užasa, Mirela je imala, baš tako pišu tzv. novinari, "švalera". Kod koga je i te kobne večeri otišla, a dečicu ostavila zaključanu u trošnoj socijalnoj kući da ih proguta vatrena stihija. To navodno kažu neke komšije, takozvani "izvori", koji bljuju otrov po ženi koju je naša dična policija direktno sa grobova troje malih anđela sprovela u zatvor. I još dodaju kako su dečicu hranili svi, sem njihove majke, da ih je zanemarivala, maltretirala, ukratko rečeno - mrzela.

U zaglušujućem urlanju dežurnih tužilaca, negde se izgubio glas onih koji su od početka govorili da je nesrećna Mirela živela od onoga što mukotrpno zaradi kod ljudi koji će uskoro verovatno i sami na neki narodni kazan. Prvu isplatu socijalne pomoći trebalo je da primi "ovih dana", ima, jašta, prečih na budžetu. Zar majka-zver kupuje dečici jelku a da je i sama bila više gladna nego sita? Gde su bile babe, dede, gde se denuo vajni bivši muž koji sada raspreda bajke krvi žednim novinarima kako je Mirela bila loša majka i da (čuj!) nije dozvoljavala da on, vrli (bivši) otac, pomogne mališanima.

Gde je bila država, gde oni silni humanisti sa javne scene koji se busaju u grudi čim nekom ubogom detencetu kupe čokoladu ili lutku? Zaista, lakše je bilo okretati glavu kad se prolazi pored čatmare u kojoj su životarili Maja, Mita i Nenad. Kao što je sada tako lako i tako tiražno zaurlati: spalite vešticu! Koliko je dubok ponor u koji padamo, materijalno i moralno? Ima li taj ponor uopšte dna? Zašto se iz dana u dan uveravamo da ćemo još dugo, dugo padati, sve do devetog kruga, ako posle njega na utvrdimo da je Dante grešio i da pakao ima bezbroj krugova? Uostalom, zašto se čudimo medijima? Oni više nisu tu da bi nas prosvetlili, obrazovali, ili pozvali na pobunu protiv nepravde. Mediji danas služe da bismo videli Sekinu golu guzicu i Cecinu naježenu bradavicu, da nas uvere da živimo u najboljem od svih svetova i da je vlast takva kakva je, ali da bolje nemamo i da je zato opasno poželeti da je promenimo.

Kad ne smeš po caru, onda udri po prosjaku. Mudro i s visine, onako preteći, zapitaj se šta je radio centar za socijalni rad, pozovi dežurnog psihologa i kriminologa da objasne mentalni sklop majke koja zapostavlja rođenu decu, a usput upozori sud da ne bude blag prema veštici koja mališane prepušta lomači, a sve zarad ljubavi "švalera". Oh, kako su srpske medije svrbeli prsti u nedelju uveče kada je Beogradom prostrujala vest da se vicepremijer, zamislite čuda - oženio. Drugi put. Svrbeli prsti, ali i zvonili telefoni sa prijateljskim savetom da se ne šale šalom jer Svemogući vest o tom intimnom činu želi da zadrži u najužem okruženju.

I svrab u prstima je nestao kao rukom odnesen.

Mirela, nažalost, nema kabinet iz koga samo jednim potezom može da odleti novinarska ili urednička glava. Njoj je sudbina namenila da izgori na lomači žutog papira. Da ponovo bude uz svoju dečicu, male velikomučenike.

Nastavak na Vesti-online.com...