Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalni u večitoj senci
Paket zakona o lokalnoj samoupravi usvojen krajem decembra 2007. ostao je u medijskoj tami. Taj „mali Ustav”, kako se kolokvijalno naglašava važnost lokalne samouprave, doneo je čitav niz novina. Ovaj put, bavićemo se samo izbornim sistemom. On je naizgled neznatno izmenjen. Zadržan je proporcionalni model, uveden 2004. godine, sa opštinom kao jednom izbornom jedinicom. Međutim, povećan je izborni prag – sa tri na pet odsto, pooštreni su uslovi kandidovanja i slobodni mandat >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odbornika pretvoren je u partijski vezani mandat. Cilj je jasan – manje izbornih lista i partija u skupštinama opština, lakše formiranje većine, stabilnija izvršna vlast i puna partijska kontrola odbornika.
Evo kako to izgleda na primeru veličine izborne jedinice, visine izbornog praga, uslova za kandidovanje i mandata.
Jedna izborna jedinica ostaviće mnoga naselja bez odbornika. Već je u ovom sazivu uočeno da čak trećina naselja nema predstavnike u lokalnim parlamentima. Natpredstavljene su gradske, a potpredstavljene seoske sredine. Ovom izbornom reformom te anomalije će se čak pojačati. Građani opet neće znati koga biraju. Odbornici će još manje komunicirati s biračima, a više će se oslanjati na svoje partije. Krnja reprezentativnost lokalnih skupština deformisaće politiku, i to na štetu onih čijih predstavnika neće biti u lokalnim skupštinama.
Povećanje izbornog praga je logično. Taj prag je na lokalnom nivou po pravilu viši nego na onom nacionalnom. Ono što nije dobro je naglo povećanje praga. Sada će izborne liste morati da osvoje skoro duplo više glasova da bi učestvovale u raspodeli odborničkih mesta. Pogledajmo na rezultatima lokalnih izbora 2004. kakve bi posledice proizveo viši izborni prag. Na izborima za 6.600 odbornika u 165 opština učestvovalo je 65 partija. One su same, u koalicijama, sa grupama građana podnele 2.600 izbornih lista, prosečno po 16 u opštini sa 71.500 kandidata. Ili, u proseku, 11 kandidata za jedno odborničko mesto. Od toga, prosečno osam lista uspevalo je da prođe tripostotni, a dve manje bi prešlo petpostotni izborni prag.
Grupe građana predložile su oko deset hiljada (14 odsto) kandidata. Sa 245.000 (9,96 odsto) osvojenih glasova bili su treća grupacija, odmah iza DS-a i SRS-a. To im je, međutim, donelo svega 542 (8,17 procenata) odbornička mesta, u 105 opština. Viši izborni prag pogodiće pre svega istinske grupe građana, ne one koje su „trojanski konji” partija i njihovih frakcija, posebno u sredinama koje nisu zadovoljne kadrovskom ponudom etabliranih partija, kao i građane koji ne žele da se politički angažuju isključivo kroz partije. Samo najveće grupe građana preskočiće viši prag. Manje će morati u koalicije, partije ili u apstinenciju. Viši izborni prag pogodiće i male partije lokalnog i regionalnog značaja. I neke parlamentarne partije, koje su neznatno iznad izbornog praga na nacionalnom nivou, ostaće bez odbornika u mnogim opštinama, i to će za mnoge značiti odlazak na političke margine.
Postupak kandidovanja otežaće pristup odborničkim mestima u skupštinama opština. U opštinama koje imaju manje od 20.000 birača lista će biti validna ako je potpisima podrži 200 birača. Problem je što dve trećine opština ima više birača, gde će svaka lista za svakog kandidata morati da obezbedi po 30 potpisa birača overenih u sudu. Kako to izgleda na primeru Gornjeg Milanovca, koji ima oko 40.000 birača a bira 49 odbornika? Na prošlim izborima u ovoj opštini podneto je 16 lista. Ako bi ih toliko bilo i na predstojećim majskim izborima, za njih bi trebalo sakupiti ukupno oko 24.000 potpisa, što je više od polovine upisanih birača! Doduše, zakonodavac je predvideo da lista može imati najmanje polovinu kandidata od broja odbornika, pa pomenuta cifra može biti prepolovljena. Ali veliki broj potpisa će odbijati potencijalne učesnike, što nije u saglasnosti sa stavovima OEBS-a i Venecijanske komisije koji preporučuju da broj potpisa podrške treba da iznosi najviše jedan odsto od ukupnog broja birača. U našim primerima taj limit je prekoračen. Još je gore to što zadire u tajnost glasanja, jer se od građana traži da saopšte volju pred sudom. To ih doduše ne obavezuje kako će da glasaju, ali se može koristi kao sredstvo pritiska.
Važna novina odnosi se i na „razradu” ustavne odredbe po kojoj je narodni poslanik ,,... slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika”(čl. 102. st. 2). Iako je pomenuti stav kritikovan kao vid suspendovanja imuniteta poslanika i principa suverenosti građana, i iako se odnosi samo na narodne poslanike, zakonodavac ga je „kreativno” razradio. Sad i kandidat za odbornika može podneti kako zakonodavac u duhu srpskog jezika kaže „blanko ostavku”; overiti je u sudu, a ne može je povući ni pod kakvim uslovima. Ali je zato ovlašćeno lice u partiji slobodno da tu ostavku aktivira po slobodnom partijskom nahođenju. Ovom odredbom sigurno će, bar na individualnom planu, biti sprečena trgovina odborničkim mestima, ali zato to mogu da rade stranke i njihovi lideri koji postaju stvarni vlasnici mandata. Zanimljivo bi bilo proveriti kakav je stav Ustavnog suda Srbije o ovim, po nama, neustavnim odredbama.
Posledice ovog izbornog inženjeringa ne moraju se osetiti na majskom glasanju. Prevremeni izbori za narodne poslanike, veliki rascepi i pokušaji stvaranja izbornih blokova mogu usporiti ili pojačati dejstvo ovih mehanizama. Čudno je da stranke nisu reagovale na ovakve izborne reforme. Ili ih nisu razumele ili su spremne da ih amortizuju. Odgovor ćemo videti u maju. Sigurno je samo da će i ovog puta izbori za skupštine lokalne samouprave, mesta gde se zaista rešavaju gorući problemi građana, ostati u senci velikih tema i značajnijih izjašnjavanja građana. Ako je za utehu, sve će to povećati izlaznost birača i smanjiti posledice apstinencije koju ovaj model može podsticati.
Profesor na Fakultetu političkih naukau Beogradu
Milan Jovanović
[objavljeno: 24/03/2008]
