Izvor: RTS, 01.Okt.2012, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobiranje uskoro pod kontrolom
Plodno tlo za korupciju u svakoj državi jeste neregulisano lobiranje. Kako bi se to izbeglo, vladajuća koalicija u Srbiji najavljuje zakon o lobiranju. Njime bi se uredilo ko bi mogao da se bavi tim poslom i pod kojim uslovima. Na taj način bi se definisalo i ko bi lobirao za srpske interese u inostranstvu.
Kada uspete da uđete u predvorje, na pola ste puta da završite posao. Tako, uprošćeno, funkcioniše svet lobiranja. Vladajuća koalicija u Srbiji najavljuje zakon o lobiranju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kojim bi se uredila ta oblast.
Poslanik LDP-a Bojan Đurić kaže da je zakon o lobiranju u našim uslovima posebno važan i potreban.
"Podsećam da mi u parlamentu imamo poslanike koji su istovremeno i direktori velikih preduzeća. Ta situacija da ti ljudi ili neki sa strane mogu na nedozvoljen način da utiču na rad parlamenta kroz usvajanje zakona ili nekih drugih odluka", ističe Đurić.
Branko Ružić iz SPS-a smatra da bi klasično lobiranje donošenjem zakona trebalo da bude stavljeno u regulativu koja bi dozvoljavala da se svako zalaže za legitimne interese određenih firmi u skladu sa zakonom.
Zloupotrebe se dešavaju i tamo gde postoji dugogodišnja zakonska regulativa. Tako se pamti afera iz 1994. godine kada je egipatski biznismen Muhamed al Fajed plaćao britanske poslanike kako bi progurali njegove zahteve.
Želja srpskih parlamentaraca je da neformalne uticaje na donošenje zakona tek pretoče u normu. Najveća opoziciona partija misli da to nije izvodljivo.
Borislav Stefanović iz DS-a ocenjuje da je želja da se donese zakon o lobiranju plemenit zahtev, ali da u ovom trenutku nema plodno tlo, zato što je sistem tako napravljen da se sav uticaj vrši preko šefova partija, a poslanici tu nemaju neki značajni uticaj.
"Samim tim što šefovi partija odlučuju kakvi će zakoni biti na dnevnom redu i amandmani i sve ostalo, vrlo su retki primeri da poslanici sami uobličavaju amandmanski proces i menjaju stvari poput nas iz DS-a", ističe Stefanović.
Najveći lobistički centar u Europi je u Briselu. Interese svoje zemlje, institucije ili kompanije, prema nekim procenama, tamo zastupa oko 18.000 lobista. Moralno ili ne - i dalje je dilema. Međutim, dileme nema da se lobiranjem posao lakše završava.
Vladimir Cvijan iz SNS-a objašnjava da je, s obzirom na veliku potrebu za evrointegracijama i popravljanjem našeg imidža u svetu, važno da se vidi kako to ide prema centrima moći da bi se ceo postupak učinio transparentnim.
Javno finansiranje
Za uspeh lobiranja neophodno je pre svega obezbediti sredstva. Pravila nalažu da novac koji se za to izdvaja mora da bude javan. Zakonom bi trebalo da se ustanovi i ko može da lobira za interes kompanije ili države.
Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati kaže da bi lobisti trebalo da budu registrovani i da bi morali da plaćaju neku vrstu poreza na dobit.
"Osim što mora biti stručan, lobista mora da ima široku bazu poznanstava koja se stiče u parlamentu, pa su to često parlamentarci i članovi izvršnih organa. Nekad ta mreža počinje da se plete na fakultetu", objašnjava Goati.
Američka lobistička praksa, stara gotovo 90 godina, pokazuje da su najpoznatiji lobisti bivši kongresmeni, senatori i službenici u Beloj kući.
Hrvatsko društvo lobista osnovao je bivši ministar spoljnih poslova Mate Granić. Prema predlogu još neusvojenog zakona - tim poslom neće moći da se bave državnici pet godina posle odlaska s dužnosti.
Zakone imaju Crna Gora i Makedonija, dok je u Sloveniji lobiranje uređeno zakonom o integritetu i sprečavanju korupcije.
