Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jan.2011, 04:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lobiranje - ko, gde i kako

BEOGRAD -

Političke stranke, kompanije, verske institucije, pa čak i države danas "bez zadrške" koriste višestruke prednosti lobiranja, o čemu, svako malo, svedoči i štampa u Srbiji.

Ta oblast u našoj zemlji još nije dobila zakonski okvir, ali za lobiste u inostranstvu, prema navodima medija, srpski političari, biznismeni, pa čak i predstavnici crkve izdvajaju poprilične sume novca.

U prilog značaju lobiranja govori činjenica da je pre šest godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u američkom Kongresu formiran srpski Kokus - lobistička grupa koje će vršiti pritisak da se u američkom društvu zastupaju nacionalni interesi Srbije.

Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković ocenio je u izjavi Tanjugu lobiranje legitimnim pod uslovom da je u skladu sa drugim propisima i da eliminiše bilo kakvu sumnju na koruptivne aktivnosti.

"Srbija još uvek nema Zakon o lobiranju, ali bi ga valjalo doneti kako bi se definisala pravila igre u toj oblasti", kazao je Ratković, napomenuvši da se lobiranje često, bez opravdanih razloga, pominje u negativnom kontekstu.

Prema navodima medija, pojedinci, preduzeća i stranke spremni su da izdvoje astronomske sume kako bi došli do cilja - približili svoj politički program državnicima najvećih svetskih sila ili čak realizovali program od državnog značaja.

Lobiranje za Bogoljuba Karića

Mediji su, tako, uveliko špekulisali kako je, na primer, Bogoljub Karić, za kojim je Srbija raspisala interpolovu poternicu, od 1995. do danas u nekoliko navrata potrošio najmanje milion i 150.000 dolara za unajmljivanje lobističkih kuća u SAD.

Karić je, između ostalog, imao želju da se upozna sa članovima američkog Kongresa, ali i da upozna nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.

Kružila je i priča da su za njega lobirali i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, kao i kćerka američkog kongresmena Kurta Veldona, koja je pokušala da iskoristi očev uticaj kako bi Kariću pomogla da dobije američku vizu.

Za interese svoje kompanije 2008. godine lobirao je, prema srpskim medijima, u Briselu i srpski biznismen vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković, nakon što je svojevremeno u EU povezivan sa režimom Slobodana Miloševića, a ulazak u SAD mu je, navodno, zbog načina na koji se obogatio svojevremeno zabranjivan.

Podjednako zainteresovane i političke stranke

Kada je reč o političkim partijama, za lobiste u inostranstvu podjednako su zainteresovane i stranke na vlasti, kao i opozicione, bez obzira da li su nove na političkoj sceni ili imaju višedecenijski staž.

Domaća štampa je prenela da je socijaliste lobiranje u SAD mesečno koštalo 30.000 dolara, te da su naprednjaci za usluge bivšeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, zvaničnog lobiste SNS u SAD, izdvajali po 7.500 evra.

Prema ugovoru koji je 16. septembra prošle godine potpisao s liderom SNS Tomislavom Nikolićem, Montgomeri se, kako je navedeno, obavezao da poboljša imidž naprednjaka u međunarodnoj zajednici, posebno u SAD.

Džon Mekejn i OVK

List "Politika" je februara 2008. godine objavio da je jedan od kandidata Republikanske partije za američkog predsednika Džon Mekejn, navodno, pomagao naoružavanje terorističke Oslobodilačke vojske Kosova.

Za njegovu predsedničku kampanju Amerikanci albanskog porekla su, za jedno veče, na prijemu koji je u njegovu čast priredila Albansko-američka građanska liga, prikupili milion dolara.

Mekejn je dovođen u vezu i sa ruskim tajkunom Olegom Deripaskom, kao i sa nekadašnjim predsednikom i premijerom Milom Đukanovićem.

Kampanja za nezavisnost Crne Gore

Američki nedeljnik "Nejšen" preneo je da je menadžer njegove predsedničke kampanje Rik Dejvis dobio od tadašnjeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića nekoliko miliona dolara da bi njegova lobistička firma "Dejvis menefort" pomogla kampanju za nezavisnost Crne Gore 2006. godine.

"Nejšen" međutim dodaje da su visoki crnogorski zvaničnici rekli američkim diplomatama da je Dejvisa angažovao "ruski biznismen koji je dobro povezan sa Kremljom i koji operiše u Crnoj Gori".

U vreme pobede crnogorskih zagovornika nezavisnosti, republikanski senator Džon Mekejn je u Crnoj Gori slavio svoj rođendan, a nedaleko od njegove jahte kod Kotora bila je još jedna, mnogo veća, njegovog partnera Olega Deripaske, podsetio je "Nejšn".

Lobiranje za SPC

Prednosti lobiranja, sudeći po novinskim napisima, "uočili" su zvaničnici SPC.

Američkim advokatskim kancelarijama koje se bave lobiranjem predstavnici Srba sa Kosova i Metohije i SPC navodno su, kako bi zaustavili dalje priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, platili oko 4,2 miliona dolara. Pojedinci, međutim, tvrde da suma ne prelazi 800.000 dolara.

Prema navodima medija, u ugovoru koji sklopljen sa "Amerikancima" pojavljuje se adresa najbližeg saradnika raščinjenog vladike Artemija Simeona Vilovskog protiv koga se vode sudski postupci zbog finansijskih malverzacija u Eparhiji raško-prizrenskoj.

Ugovor o lobiranju je, navodno, umesto SPC potpisalo Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije.

Zakonski regulisana aktivnost

Mnogi zvaničnici su svojevremeno demantovali navode medijama o angažovanju lobista ili nisu bili spremni da ih komentarišu.

Za razliku od Srbije "gde lobira kako ko i kad hoće", moderne zemlje, poput Amerike, Kanade i članica EU imaju zakone o lobiranju ili su tu "aktivnost" zakonski regulisale drugim pravnim aktima.

Evropska komisija, prema nekim podacima, ima registar sa imenima 879 lobista koji zastupaju interese ne samo različitih preduzeća, nego i sindikata, profesionalnih udruženja, nevladinih, akademskih ili verskih organizacija.

Listu od 1.619 lobista ima i Evropski parlament, a procenjuje se da u Briselu ima oko 5.000 lobista, dok ih u Vašingtonu, koji ima znatno dužu tradiciju takvog delovanja, ima oko 35.000.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...