Izvor: S media, 03.Avg.2010, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljuskara mnogo više od riba
Rakovi, jastozi i drugi ljuskari najzastupljenije su vrste u svetskim morima, a u vodama Australije i Japana živi najveći broj vrsta, rezultat je do sada najvećeg popisa podvodnih bića, koji su upravo objavljeni.
Popis podvodnih bića sproveden je s namerom da se utvrdi kojim vrstama preti opasnost da nestanu, popis je trajao deset godina, učestvovalo je 360 naučnika, a troškovi su dostigli 650 miliona dolara, preneo je ''Dojče vele''.
Džes Osjubel, jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pokretača projekta kaže da u vodama Japana i Australije ima po 33 hiljade oblika života koji imaju status "vrste". Vode Kine, Sredozemno more i Meksički zaliv takodje su na vrhu liste kada je reč o raznovrsnosti života u njima.
Naučnici su kombinovali informacije skupljane vekovima sa sopstvenim podacima koje su prikupili tokom desetogodišnjeg popisa i napravili listu vrsta u 25 regiona - od Antarktika do Arktika, uključujući sva usputna mora i okeane.
Popis još nije sasvim završen, jer će biti dopunjen podacima koji se upravo prikupljaju u vodama Indonezije, Filipina, Madagaskara i Arapskog mora i ti podaci biće objavljeni u oktobru.
Čak i tada popis će biti nepotpun, kaže Nensi Nulton iz Instituta Smitsonijan koja rukovodi popisom života na koralnim grebenima.
"Okean je jednostavno tako veliki da i posle deset godina napornog rada imamo samo delimičan uvid, mada u nekim slučajevima detaljan, svega onoga što živi u morima", kaže ona.
U istraživanju je utvrdjeno da u svakoj regiji, u proseku, ima 10.750 poznatih vrsta sa imenom, a procenjuje se da na svaku poznatu dolaze bar četiri nepoznate vrste, dok će činjenica da su ljuskari najbrojniji u morima, kako se procenjuje, promeniti i način na koji ljudi razmišljaju.
"Kada ljudi razmišljaju o okeanu oni misle na ribe i kitove. Medjutim, veliki sisari čine tek dva procenta podmorskog života, riba je 12 procenata", kaže Osjubel. Oko 20 procenata podmorskog života su ljuskari, slede mekušci - lignje, hobotnice, zmije i puževi - koji čine 17 odsto vrsta. Zatim dolaze ribe, kojih je 12 odsto.
Jednoćelijski organizmi kao što su protozoe, alge ili drugi organizmi slični biljakama su na četvrtom mestu - njih je deset procenata.
Medju malobrojnijim organizmima su ehinoderme (morski krastavci, na primer), zatim porifera (sundjeri) i cnidarije (korali i meduze).
Relativno izolovane vode Australije, Novog Zelanda, Antartika i Južne Afrike imaju najveći broj endemskih vrsta, onih koje žive samo tu.
Nasuprot tome, Sredozemno more ima najviše "stranih" vrsta - oko 600, četiri odsto od ukupnog broja vrsta koje žive u njemu došlo je iz drugih mora - pre svega kroz Suecki kanal.
Sredozemno more je i jedno od dva područja koja su najviše ugrožena ljudskom delatnošću, uključujući preterani ribolov i zagadjivanje.
Drugo naročito ugroženo područje je Meksički zaliv - popis je napravljen pre havarije BP platforme za naftu.
Mark Kostelo sa univerziteta u Oklandu, na Novom Zelandu kaže da je osnovni razlog da se napravi popis bila namera da se utvrdi kojim vrstama preti opasnost da nestanu.
Neke su manje i za 90 procenata zbog ljudskog faktora i preti im opasnost da potpuno nestanu što se dogodilo sa mnogim vrstama na kopnu.
