Izvor: RTS, 15.Apr.2013, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska prava u "sivoj zoni"
Ekonomska i socijalna prava u Srbiji u zabrinjavajućem stanju, saopštio Beogradskog centra za ljudska prava. Između 300.000 i milion ljudi radi na crno, 10 odsto zaposlenih radi na ugovor na određeno vreme, a Romi i LGBT populacija se diskriminišu, navodi ova organizacija.
Stanje u oblasti ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji je zabrinjavajuće, a prisutna je i diskriminacija pojedinih grupa kao što su Romi i pripadnici LGBT populacije, zbog čega je potrebno uložiti dodatne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << napore da se situacija u toj oblasti popravi, rečeno je na konferenciji za novinare Beogradskog centra za ljudska prava.
Prilikom predstavljanja izveštaja "Ljudska prava u Srbiji 2012", rečeno je da je prošle godine oko 170.000 ljudi ostalo bez posla, 35.000 je proglašeno tehnološkim viškom, a 5.000 aktivnih firmi nije plaćalo poreze i doprinose.
Pravnik Centra Sonja Tošković navela je da između 300.000 i milion ljudi radi na crno, dok 10 odsto zaposlenih radi na ugovor na određeno vreme i po šest godina.
"Stanje u oblasti ekonomskih i socijalnih prava je zabrinjavajuće i potrebno je uložiti mnogo više napora kako bi se situacija popravila", rekla je Toškovićeva.
Bojan Gavrilović iz Beogradskog centra za ljudska prava rekao je da su osobe sa invaliditetom diskriminisane u svim sferama društvenog i privatnog života, kao i da se veliki broj poslodavaca radije odlučuje da plati kazne nego da ih zaposli.
Prema njegovim rečima, diskriminacija na osnovu pola je mnogo češća prema ženama, a zaštita žena u trudnoći i posle porođaja je takođe neadekvatna, pa one često budu otpuštene po povratku sa porodiljskog odsustva.
Gavrilović je naveo i da je kaznena politika u slučajevima izazivanja verske i nacionalne mržnje blaga i da sudovi "prenaglašen značaj daju olakšavajućim okolnostima, čime se kazne ublažavaju, a izazivači nacionalne ili verske mržnje često ne podležu krivičnom gonjenju ili se samo prekršajno kažnjavaju".
"Podrška diskriminaciji"
On je rekao i da postoje različiti oblici diskriminacije prema pripadnicima LGBT populacije, o čemu govori podatak da 80 odsto srednjoškolaca koji su učestvovali u jednom istraživanju podržava neki oblik diskriminacije tih osoba.
"Ispoljavanje seksualne orijentacije i pretpostavljena seksualna orijentacija su povod za različite oblike diskriminacije i nasilja", rekao je Gavrilović koji je naveo da je Parada ponosa po treći put zabranjena što ukazuje na "sistematsku prirodu kršenja ljudskih prava LGBT osoba i propuštanje države da im obezbedi odgovarajuću zaštitu".
Govoreći o pravima Roma, Gavrilović je rekao da je "proces njihovog raseljavanja imao niz manjkavosti", a da su prema mišljenju građana Romi najdiskriminisanija grupa, posebno u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i u zdravstvenoj zaštiti.
Izvršni direktor Centra Vesna Petrović navela je da su 2012. godinu obeležili dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU i izbori na svim nivoima vlasti.
Petrovićeva tvrdi i da je "napredak Srbije ka EU usporen posle dobijanja kandidature jer je počela predizborna kampanja, što je imalo za posledicu smanjenje zakonodavne aktivnosti pa između januara i juna nijedan evropski zakon nije usvojen u Srbiji".
Ona je navela i da je nova Vlada pokazala spremnost da pristupi dijalogu sa Prištinom i ponudi kompromisno rešenje za kosovsko pitanje, ali da do kraja 2012. godine politika "vlade prema Kosovu i Metohiji nije postala do kraja potpuno jasna".
"Krajem 2012. godine moglo se posumnjati da će Srbija uspeti da dobije datum sredinom ove godine za pristupanje članstvu", rekla je Petrović i rekla da je jesen donela intenzivniju borbu protiv korupcije sa nekoliko spektakularnih hapšenja".
Međutim, kako tvrdi, prošle godine nisu napravljeni ozbiljniji pomaci u institucionalizaciji borbe protiv korupcije, a "zabrinjava činjenica da su mnoga hapšenja bila pompezno najavljivana u medijima i pre nego što su se dogodila".
Petrović je navela i da se ekonomska situacija nije popravila, dok je govoreći o reformi pravosuđa navela da je ona neophodna, a posebno u pogledu mreže sudova.
