Izvor: Blic, 13.Dec.2011, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska prava u BiH krše se sistemski
BANJALUKA - Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće i ne postoji primer da država na koju se odnosi, pre ili kasnije, nije izvršila presudu. Svugde postoje politički otpori, ali bojim se da je strpljenje Komiteta ministara Saveta Evrope kada je u pitanju nesprovođenje presude u slučaju „Sejdić i Finci“ u BiH, pri kraju, kaže sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu Ljiljana Mijović.
Komitet, kaže Mijovićeva, može da upotrebi brojne mere prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << BiH zbog nepoštovanja odluka Evropskog suda, a već se može načuti mogućnost uskraćivanja prava glasa poslanicima BiH u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Iskreno se nadam da do toga neće doći, kaže Mijovićeva.
Devizne štediše
- Predmet deviznih štediša još je pred sudom?
Predmet koji se tiče banaka sa područja BiH je okončan, ali nije okončan dug Ljubljanske banke prema deviznim štedišama. To je predmet koji se neće odnositi samo na BiH, već na sve novonastale države na području bivše Jugoslavije, pa je objedinjen. Radi se o predmetu Ališić protiv BiH i ostalih država i on je u postupku.
Koliko tužbi iz BiH stiže Sudu na razmatranje i koja ljudska prava se najčešće krše?
Sud je do sada u odnosu na BiH odlučio u oko 3.000 aplikacija, što BiH stavlja u srednju kategoriju „proizvođača" predmeta. U 90 odsto predstavki koje su oglašene prihvatljivim, presudom je konstantovano kršenje osnovnih ljudskih prava. Većina tih presuda odnosi se na postojanje sistemskih kršenja ljudskih prava, a to znači povreda prava koje postoje u domaćem zakonodavstvu ili u praksi postupanja sudova. U slučaju devizne štednje i ratne štete, recimo, postojalo je oko 9.000 presuda domaćih sudova u korist pojedinaca koje nikad nisu izvršene dok nisu predstavke došle pred Sud u Strazburu, koji je rekao da se presude moraju izvršiti. U presudama prednjači povreda prava na imovinu, što je slučaj deviznih štediša i još nekoliko predmeta, a osim toga, provlači se i povreda prava na fer i pravično suđenje i na efikasan pravni lek. Sramotan je, međutim, podatak da je BiH prva zemlja koja je osuđena za postojanje diskriminacije, odnosno kršenje opšte zabrane diskriminacije, a to je predmet „Sejdić i Finci".
Po čemu se tužbe iz BiH razlikuju od onih koje Sudu stižu iz razvijenijih zemalja?
Razlike su, pre svega, u odnosu na članove Konvencije o ljudskim pravima na čiju povredu se aplikanti pozivaju. Predmeti iz razvijenih zemalja članica Saveta Evrope tiču se najčešće povrede prava na fer i pravično suđenje, odnosno član šest Konvencije, dok u BiH stanovnici još nisu „otkrili" taj član. Ne znaju da mogu da se obrate Evropskom sudu i zbog dužine trajanja postupka u domaćem pravosuđu zbog nefer suđenja itd. Očekujem, ipak, da će se i to menjati kada se rešimo sistemskih povreda prava i kada pojedinci shvate da se mogu obratiti sudu i zbog hiljadu drugih stvari, a ne samo zbog toga što su kao čitav deo populacije ugroženi, kao što su to devizne štediše ili oni koji imaju pravo na namirenje ratne štete.
Da li se ljudi iz BiH često obraćaju Strazburu?
Postoji taj trend, ali Konvencija je ovde još nepoznanica. Ljudi često nisu ni svesni toga da država krši njihova prava. Još teža je situacija sa poznavanjem prakse Evropskog suda. Niko se ne bavi ni prevođenjem presuda, čak ni kada je u pitanju zvaničan prevod koji organi vlasti moraju da objave, jer je reč o presudi protiv BiH. I na taj prevod se čeka mesecima. To je i razlog zašto je 90 odsto aplikacija koje stižu sudu iz BiH neprihvatljivo. Ljudi dobiju odluku prvostepenog suda ovde kojom su nezadovoljni ne veruju domaćim pravosudnim organima i odmah se obraćaju Strazburu, što je neprihvatljivo.
.jpg)
