Izvor: Blic, 10.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi sa zagradama
Da su proteklog vikenda, umesto listića za „Bingo", prodavali tiket sa pitanjima ko je nova direktorka Državne lutrije Srbije, šta ju je tu dovelo i šta ona zna o svom novom poslu – sve bi pare ostale u bubnju. Čak ni oni koji je poznaju ne bi znali da odgovore na treće pitanje, osim ako im se kao tačan odgovor ne prizna da je tu i tamo uplatila loto.
Najviše „tačnih" odgovora stiglo bi na drugo pitanje, jer je u svim novinskim tekstovima o unutarkoalicijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dogovoru o mešanju špila zvanog „direktori javnih preduzeća" iza svih imena stajala zagrada sa skraćenicom stranke koja ih je progurala.
Čitava priča je daleko ozbiljnija i odvija se upravo u okvirima te zagrade, jer se od svakog direktora očekuje prvenstveno to da „radi" za svoju stranku. Nekoliko je osnovnih mehanizama prelivanja para iz javnih preduzeća (i budžeta) u stranačku korist: fingirane i nepotrebne kampanje preko „naših" agencija ostavljaju veliki reklamni prostor za stranačku upotrebu, angažovanje dobavljača iz firmi koje drže „naši" članovi i simpatizeri, koji ulaskom u posao sa velikim javnim preduzećima postaju „jaki igrači", zapošljavanje partijskih aktivista, posebno onih iz manjih mesta gde posla ima samo u državnoj upravi i javnim firmama, logistička podrška u vozilima, vozačima i obezbeđenju tokom „obilaska terena" i predizbornih kampanja"
I tako iz dana u dan, od prilike do prilike, uvek je u prvom planu stranački interes. To su najbolje na svojoj koži osetili neki upravo smenjeni direktori javnih preduzeća, koji su pomislili da se od njih očekuje da unapređuju firmu u koju su poslati. Međutim, kako su i oni tamo stigli sa nekakvom zagradom, pažnju javnosti od imena i likova savremenih Šnajdera zaista treba pomeriti ka pitanju: ako neko nešto dobija za džabe, koliko sve nas to zaista košta?!
