Izvor: S media, 06.Nov.2011, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi krivi za nestanak mamuta!
Prvi ljudi su najverovatnije krivi za propast bizona, mamuta i divljih koza. Neke životinje su ipak uspele da pobegnu od sudbine "ljudske ruke".
Klimatske promene dovele su do izumiranja krznenog nosoroga ali su prvi ljudi najverovatnije krivi za propast bizona, divljih konja a moguće i mamuta, pojazuje nedavno objavljena studija.
"I jedno i drugo" je drugim rečima odgovor na pitanje da li su klimatske promene ili lovci oterali većinu megafaune ledenog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << doba severne hemisfere u rani grob, prenosi Frans pres.
Decenijama, stručnjaci su raspravljali o sudbini ovih sisara koji su vladali divljinom i čiji je broj opadao i rastao sa svakim ledenim ciklusom gotovo dva miliona godina. I onda, na vrhuncu poslednjeg ledenog doba pre 20.000 godina stvari krenule pogrešnim tokom.
"Pitanje je, šta se promenilo", navodi Bet Šapiro, jedan od autora studije. "Zašto ovi sisari više nisu mogli da nađu utočište gde bi preživeli u toploj klimi?"
Naučnici predvođeni Eske Vilerslevom sa Univerziteta u Kopenhagenu proučavali su genetske, klimatske i arheološke podatke vezane za šest vrsta - krznene nosoroge, krznenog mamuta, divljeg konja, irvasa, bizona i jaka.
Genetski podaci omogućili su da se grubo proceni kada i koliko se populacija svake vrste proširila ili smanjila sa promenom klime i nestankom staništa. To je potom upoređeno sa promenama temperature.
Moguće hladnije zime u Evropi
Potpisan projekat u cilju sprečavanja klimatskih promena
Svet koji treba videti pre nego što nestane (VIDEO)
Konačno, arheološki dokazi pokazuju koliko su prvi ljudi uticali na njihov opstanak. "Na lokacijama gde su životinjske kosti bile skuvane ili pretvorene u koplja znamo da su živeli ljudi i da su ih koristili za svoje potrebe", objasnila je Šapiro.
Čak i bez lova, preklapanje ljudskih zajednica i životinja moglo je da utiče na opstanak ovih sisara, rekla je ona i dodala da se situacija razlikuje za svaku od vrsta.
Homo sapiensi nikada nisu delili životni prostor sa krznenim nosorozima u Evropi ili jakom u Evroaziji, pokazala je studija. To znači da ljudi nisu krivi za njihov nestanak sa ovih područja, odnosno pokazuje da je klima najverovatniji uzročnik njihovog nestanka.
LJudi su, međutim, definitivno iskrojili sudbinu preostale četiri životinje. "Nešto je sprečavalo ove životinje da rade ono što su uvek radile a to je da pronađu alternativno utičište. To ''nešto'' smo najverovatnije bili mi - ljudi", rekla je Šapiro.
Kombinovani dokazi upiru optužujući prst na ljude kao uzročnike nestanka divljih konja i bizona, naročito u Sibiru i Aziji. Irvasi su uspeli da pronađu utočište u arktičkim oblastima izbegavši tako i porast temperature i ljude.
Zašto je nestao krzneni mamut tema je žestokih debata ali su uzroci brojni i nisu vezani isključivo za ljude, navodi se u studiji.
Poslednja poznata populacija ovih životinja živela je u izolaciji do pre 4.000 godina na ostrvu Vrangel severno od Sibira.
(Tanjug)
