Izvor: Blic, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi i zvezde
Zvuči poetično, zar ne? Kao i obično, stvarnost je mnogo prozaičnija.
Moguće je, povodom pedesetogodišnjice lansiranja "Sputnika", pisati o ljudskim snovima, o davno začetim željama za otiskivanjem u svemir, pominjati jednog od prvih takvih sanjara, slavnog nosonju Sirana de Beržeraka ili najčuvenijeg vizionara Žila Verna. Moguće je, i nije ni besmisleno ni neopravdano, samo se ne poklapa s glupim, tačnim i neprijatnim činjenicama.
U hladnom ratu, koji se pedesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina prošlog stoleća prilično zagrevao, lansiranje prvog veštačkog satelita bio je izuzetno važan trenutak kao i sve ono što je posle usledilo - prvi čovek u kosmosu, prvi ljudi na Mesecu. Sve zajedno, to je predstavljalo ono što će se nazivati "trkom u svemiru", jednim važnim segmentom trke u naoružanju.
Takvi događaji su nesumnjivo bili važni u propagandnom ratu između dva suprotstavljena bloka, ali se zbog propagandnih efekata, koliko god oni bili bitni i korisni, ne troše hiljade milijardi dolara, koliko je otišlo u svemirske programe.
Kada su se, pre nešto više od pola milenijuma, moreplovci otiskivali u ono što se činilo beskrajnim prostorima okeana, neophodnu finansijsku podršku za svoj poduhvat dobijali su obećavajući kraljevima i ostalim finansijerima tone zlata, začina i drugih dragocenosti.
O zemljama s druge strane mora ljudi su tada znali manje nego što su ljudi sredinom prošlog stoleća znali o Mesecu ili, čak, Marsu - koji nas još uvek može iznenaditi - i nisu očekivali da će na ovim mestima naći išta što bi, u praktičnom smislu, opravdalo skupe poduhvate. Zato su, ako se izuzmu kratkotrajni zanosi šezdesetih godina koji su svoj vrhunac, ali i svoj kraj, dostigli putem na Mesec, planeri ljudskog osvajanja svemira prevashodno zadovoljni da se bave onim delićem kosmosa koji zaprema Zemlja, tačnije njenom najneposrednijom okolinom. Kontrola toga, da upotrebimo jedan izraz antičkih filozofa, sublunarnog, dakle podmesečnog prostora, bitna je za kontrolu mnogo čega na Zemljinoj površini, od telekomunikacija, nadgledanja vojnih i svih drugih postrojenja protivnika, do onoga što je zvučno i sasvim netačno nazvano "ratovima zvezda".
Ako se to nekome učini kao racionalan izbor, onda smo izvesno pristali na logiku po kojoj je sasvim racionalno trošiti upravo nezamisliva sredstva da bi se smislio način i oružje za uništenje dobrog dela čovečanstva i, u krajnjoj liniji, čovečanstva samog. Što je mnogo gora zamisao od zamisli drevnih pomoraca koji su samo hteli da svojim vladarima obezbede neku vrstu monopola u trgovini začinima.
Možda će se čovečanstvo jednom uistinu uputiti ka dubinama svemira, možda, jednom kada za to bude zrelo - ne samo tehnološki.
