Izvor: B92, 03.Okt.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ljudi bitniji od zastave"

Siguran sam da niste navikli da voditelje Poligrafa vidite u ovom stavu, ali sve teče, sve se menja, pa i Poligraf. Dobro veče, ovo je Poligraf duel u kome ćete večeras imati priliku da vidite dva gosta, ali ne samo večeras, već i ubuduće kada za to postoji dobar razlog, kada oko pojedinih važnih društvenih pitanja postoji uočljiva podeljenost u javnosti, među političkim partijama i njenim liderima. Gosti večerašnjeg Poligrafa duel su šefica poslaničkog kluba Demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stranke Nada Kolundžija i član Predsedništva Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić, dobro veče. Gospođo Kolundžija, iskoristiću činjenicu da ste upravo stigli iz republičkog Parlamenta, da Vas upitam za jednu temu koja nije bila na dnevnom redu, ali je očigledno dominirala u raspravi među poslanicima. To je bila rasprava o tome da li je RTS, odnosno javni servis promovisao nasilje nad ženama emitujući emisiju "48 sati svadba" u kojoj je, da sada budem precizan, jedna buduća mlada govorila o tome kako je budući muž šamara, on je to potvrdio, naravno i njena majka. Da ponovim još jedanput informaciju da je Odbor za ravnopravnost polova Skupštine odlučio da zatraži od generalnog direktora Radio televizije Srbije da podnese ostavku. Da li je to po Vašoj proceni promocija nasilja u porodici?

Kolundžija: Dakle, ono na čemu treba insistirati i zato je reakcija narodne poslanice u Skupštini Srbije opravdana, jeste potreba da se podigne osetljivost društva na nasilje u porodici. Dakle, bez obzira na to kako će neko da tumači samu emisiju, da li je ona promocija, jer se nasilje u porodici u toj emisiji pojavilo iznenada, dakle, prosto u toku emisije se pojavilo. Za mene nije sporno pravo poslanika da traže da se podigne osetljivost društva na to vrlo važno pitanje. Ono što postaje, da kažem, u jednom trenutku problem jeste vrlo nesrećna reakcija direktora javnog servisa, koji sebi za pravo nekoliko stvari koje nije smeo sebi da dopusti. Prva stvar je da on sociološki tumači fenomen, što mislim da nije u redu, dakle, to treba prepustiti stručnjacima, oni najbolje mogu da ocene da li to jeste promocija ili nije promocija nasilja. I druga stvar, on je na jedan vrlo nespretan i nedopustiv način kvalifikovao Narodnu skupštinu, narodne poslanike i rad Narodne skupštine. Dakle, tu nastaje ozbiljan problem.

B92: Da li će Demokratska stranka na bilo koji način reagovati, da li očekujete da Vaš koalicioni partner, Demokratska stranka Srbije reaguje i šta mislite kakva će biti reakcija upravnog odbora RTS-a?

Kolundžija: Ono što smo mi danas već tražili jeste da imamo sastanak sa predsednikom Skupštine kao šefovi poslaničkih klubova i da Skupština zauzme, da kažem, jedinstven stav oko toga, da imamo jedinstvenu poruku i ja u tom smislu ne bih prejudicirala ono što ćemo tražiti. Zaista se postavlja pitanje jedne prakse, da tako kažem, da se Parlament razara sistematski, načinom na koji se sve što poslanici rade dovodi u sumnju, drže im se lekcije, ponaša se prema njima kao da rade posao koji nije od opšteg interesa. Dakle, to je jedna ozbiljna društvena tema i mislim da se njome treba baviti na vrlo ozbiljan način. Ovo je povod, ali tema mislim da zaslužuje ozbiljnu pažnju.

B92: Gospodine Ostojiću, zapravo sve je krenulo od izlaganja poslanice Liberalno demokratske partije koja je pokrenula ovu temu u Parlamenutu. Kakav je Vaš pogled na ovo što je stvarno skandal?

Ostojić: Imamo dve pouke iz ovoga, jedna je, što kaže gospođa Kolundžija, da njoj više smeta kako se Tijanić branio, ali naš narod, gospođo Kolundžija, ima izreku da nije majka tukla sina što se kockao nego što se vadio. S druge strane, slažem se da je njegovo neprimereno ponašanje i vređanje poslanika dodatan razlog da taj čovek ode s funkcije. S druge strane, za mene je gospodin Tijanić na neki način oličenje kohabitacije, pa sada i koalicije, jer je on, ne zaboravimo, postavljen na tu funkciju glasovima ljudi koje su tamo poslale Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. S druge strane, ne dopada mi se ovo relativizovanje, da sad Skupština treba da zauzme stav o tome. Zauzeo je odbor za rodnu ravnopravnost, odnosno ravnopravnost polova, zar ne bi bilo skandalozno da Skupština zauzme neki drugi stav od tog odbora. Naprosto, oni su kvalifikovani da to procene i mislim da posle ovoga... a ima posla i za RRA, jer se ne može tako koristiti frekvenca, javno dobro, a s druge strane, upravni odbor u kome sede predstavnici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, ako gospodin neće da podnese ostavku bi trebalo da reaguju.

B92: Šta biste Vi očekivali od republičke Radio difuzne agencije?

Ostojić: S druge strane, ovo je još jedan dokaz, o tome ćemo pričati kasnije, koliko su važni prenosi na čemu LDP insistira. To što u nekim vestima.. pa vi na ovoj televiziji na primer ceo slučaj počinju vesti, a nema LDP-a, uspevaju se da se naprave vesti...

B92: Evo, počinjemo Poligraf duel sa LDP-om.

Ostojić: Da, ali to je samo dokaz koliko je važno da se prenosi Skupština, jer da nije recimo bilo prenosa, kako se neko zalaže da se ukinu prenosi, to bi ostalo van domašaja javnosti. Zato mislim da u principu na potezu je upravni odbora javnog servisa, a to što je taj čovek direktor javnog servisa... Prosto zamislite direktora BBC-a koji vređa političke protivnike, recimo aktuelnog premijera. Ili zamislite pre neku godinu kad je Crkvenjakov bio direktor, da vređa nekoga na političkoj sceni ko je recimo u opoziciji ili ne daj bože poslanik ili Skupštinu. Svakako da prosto nije taj čovek trebalo da dođe na to mesto, došao je nečijom voljom, pa valjda je sad red i tom voljom da ode.

B92: U redu, videćemo kako će reagovati parlamentarne grupe, kako će reagovati upravni odbor i republička Radio difuzna agencija. Sada bih da Vas pitam za jednu drugu temu koja dominira našim političkim životom, to je Kosovo. U Njujorku su krajem prošle nedelje održani direktni pregovori srpske i albanske strane oko budućnosti Kosova, koji su kod kuće različito ocenjeni. Iz izjava predstavnika našeg pregovaračkog tima, iz onoga što je sinoć u Poligrafu izjavio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić lako ćemo zaključiti da je Vlada veoma zadovoljna rezultatima ovih razgovora i da dosta očekuje od Brisela 14. oktobra. Ja sam želeo da Vas pitam, mislim da bi bilo dobro da još jedanput sublimiramo sve te dobre ocene i da Vas zamolim da nam kažete šta je zapravo u temelju, u osnovi ovakvih procena Vlade i tog optimizma koji ona pokazuje kad su u pitanju pregovori.

Kolundžija: Ne treba zaboraviti od koje smo polazne tačke krenuli, dakle, krenuli smo u ove pregovore nakon Ahtisarijevog plana, dakle, nakon jednog rešenja koje je takoreći bilo konačno. Jednom izrazitom diplomatskom aktivnošću svih organa u državi mi smo tu poziciju promenili tako da smo uspeli da se izborimo za to da se organizuju neposredni razgovori Beograda i Prištine, da tema tih razgovora ne budu periferna pitanja, već da tema tih razgovora bude status, da se insistira na tome i da zapravo mi dobijemo podršku, u osnovi dobijemo podršku za našu temeljnu poziciju, a to je da sve mora da počiva na međunarodnom pravu. Dakle, da konačno rešenje mora da bude u Savetu bezbednosti, da jednostrano rešenje ne sme da bude rešenje, da pretnja silom ne sme da bude argument. Dakle, to su neke osnovne činjenice zbog kojih se može reći da ovaj početak daje nade na uspeh u nastavku ovih pregovora.

B92: Da li mislite da su ovi ciljevi ostvareni, da li o tome govorite, da je srpska strana dobila garanciju da neće biti pretnje silom, da su prihvaćeni principi koje traži srpski pregovarački tim?

Kolundžija: Strane su potpisale da pretnja silom je isključena, dakle, prihvatile su da to ne sme da bude nijedan od argumenata.

B92: Da li tu postoji neki rok, gospođo Kolundžija? Da li je to oročeno sa rokom koji svi dobro znamo, to je 10. decembar?

Kolundžija: Ono što je takođe napor državnih organa Srbije jeste da pregovori ne budu oročeni i da niko ne podržava konačno rešenje ukoliko pregovori ne uspeju. Dakle, to je napor koji se ulaže.

B92: Da li mislite da će oni biti nastavljeni posle 10. decembra ukoliko ne dođe do sporazuma između srpske i albanske strane? Kakva je Vaša procena?

Kolundžija: Mi radimo na tome da oni traju dok se ne nađe kompromisno rešenje.

B92: Kakva je Vaša procena?

Kolundžija: Ako bih davala procene pre četiri meseca, moje procene bi bile vrlo loše, danas, sa malo više izgleda verujem da mi možemo da postignemo te ciljeve.

B92: Liberalno demokratska partija čini mi se prema izjavama predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića ostaje dosledna u proceni da srpski pregovarački tim ide pogrešnim putem, da zapravo ima pogrešan pristup kad je Kosovo u pitanju. Da li je to sublimacija procene pregovora u Njujorku ili biste još nešto dodali?

Ostojić: Naš stav se nije promenio za više od dve godine koliko insistiramo da državna politika u centar stavi ljude koji žive na Kosovu, i Srbe i Albance, i da, sto puta smo rekli, buduće rešenje Kosova mora da bude u funkciji evropske budućnosti Srbije i bržih evroatlantskih integracija. Šta smo dobili, upravo suprotno, Kosovo služi da se zatvori evropski put ovom antizapadnom kampanjom kojoj prisustvujemo proteklih meseci, i s druge strane, sve se čini da se odloži rešenje. Mi i dalje smatramo da je rešenje kosovskog problema od interesa za Srbiju, da je odlaganje protiv interesa Srbije i naroda, i na kraju krajeva, ovih dana sa tim pozivom sada složnim Tadića i Koštunice Srbima da ne izađu na izbore, pa čak znači u opštinama gde su Srbi u većini, kao što je Gračanica, Štrpce, potvrđuje se ono što smo govorili da je očigledno da je cilj da se preda sva vlast Albancima na Kosovu, da se Srbi isele sa Kosova, a da se eventualno u odlaganju produži ta Rezolucija 1244. Šta je cilj te državne politike, ako je to cilj onda bi to trebalo otvoreno reći, ali bojim se da je suštinski cilj koji se postiže držanje Kosova kao teme koja, kako da kažem, okuplja u Srbiji i koja sprečava da se otvore pitanja poreza, monopola i tako dalje. I s druge strane, amnestiranje za pogrešnu politiku onih koji su Kosovo izgubili. Mi ovde stojimo pred procesom međunarodnog priznanja Kosova, nezavisnosti Kosova, jer je ono od Srbije dobilo '99. nezavisnost Skupštinom, voljom i Skupštine naše koja je prihvatila...

B92: Vratićemo se na tu tezu koja je vrlo zanimljiva, koja je očigledno polazna osnova za politiku LDP-a kada je Kosovo u pitanju. Ali ono što želim da Vas pitam jeste to što ste sad pomenuli, da LDP insistira jako dugo na tome da se u centar pregovora stavi čovek. Da li je to realno, da li je za to sada kasno kao što tvrde mnogi političari koji sebe smatraju i analitičari, realnim osobama i realnim analitičarima? Vi ste pomenuli da je srpska delegacija propustila da zatraži da srpski narod dobije konstitutivnu poziciju na Kosovu u Ustavu, nezavisno od toga kakvo bude rešenje. Da li je to realno u ovom trenutku, da li je to prosto moguće da se o tome priča u ovom trenutku?

Ostojić: U ovom trenutku? Mi smo se nadali da bar sa ovim produžetkom razgovora će naš pregovarački tim ili kako oni to vole da zovu, da kažu - usaglašena državna politika, biti promenjena i krenuti ka tome da se to rešenje postigne uz dogovor, uz saglasnost da bi mi svi zajedno krenuli brže i da bi tim Srbima bilo bolje. Kad god je bila konfrontacija Srbima tamo nije bilo dobro, prema tome, da su krenuli kad smo to rekli pre dve godine svakako bi dotad došli. Mi pričamo sa kosovskim Srbima, pričamo sa strancima, nama Srbi kažu - ovo što vi pričate to apsolutno i mi mislimo, da li vi možete strancima da kažete da je to rešenje. Znate šta im kažemo? Kažemo mi strancima, stranci odgovore ovako - čekajte, kako možemo mi da se borimo za kosovske Srbe ako se vaša delegacija, vaši pregovarači.. pa, nismo mi predstavnici kosovskih Srba.

Kolundžija: Dobro, ovo prosto mislim da nije korektno, dakle, ovo prosto ne stoji. Dakle, vi ste ovde izneli gomilu stvari koje ne stoje, apsolutno ne može da se tvrdi da čovek nije u središtu politike koju vodi država vezano za Kosovo i Metohiju, jer da je tako onda bismo mi prihvatili jednostavno i da kažemo - evo, Kosovo je faktički nezavisno, kao što vi kažete, i neka Kosovo ide, a mi ćemo onda vremenom, ne znam kojim instrumentima da se borimo za ljude koji će tamo moći, hteti ili neće hteti i moći ostati.

Ostojić: Ne vremenom, ne, sada se treba boriti za te ljude, a ne vremenom.

Kolundžija: Dakle, ja zaista ne mogu da nađem nijedno uporište za taj polaz, da činjenica da Kosovo i Metohija su međunarodno pravno još uvek sastavni deo Srbije, dakle, da neko iz tog polaza može da kaže - dajte da to rešimo tako, neka to bude nezavisno, ali samo da vidimo kako ćemo obezbediti status Srbima koji će u tim okolnostima eventualno moći ostati ili neće moći ostati.

B92: Da li Vi u suštini, gospođo Kolundžija, mislite da je zapravo razgovor o statusu sam po sebi razgovor i briga za sudbinu ljudi na Kosovu?

Kolundžija: Naravno, razgovor o statusu je suština brige o opstanku Srba na Kosovu i povratku Srba.

B92: LDP očigledno ima sasvim drugačiji stav.

Kolundžija: Sasvim izvesno, dakle, nemoguće je drugačije se boriti, vi se borite onda u jednoj drugoj državi u kojoj nećete moći naterati ljude da žive tamo, jer tamo neće imati uslove da žive.

Ostojić: Mi imamo jasan i konzistentan stav, istorija i vreme će pokazati ko je u pravu. Na kraju krajeva, vi ste preuzeli, zajedno sa Nikolićem i Koštunicom, da branite tu politiku i nadam se da ako ta politika ne uspe, Srbi se isele, Kosovo postane nezavisno, da ćete biti dovoljno odgovorni da snosite odgovornost za pogrešnu politiku. A kad je u pitanju ljudi, mislim da je mnogo važnije kako će tamo živeti ljudi i da li će tim Kosovom budućim, a nema povratka na '99., upravljati i Srbi i Albanci zajedno, nego kakva će zastava biti na granici Kosova i Makedonije, što je apsolutna preokupacija takozvane uravnotežene državne politike. Izvinite, gospođo Kolundžija, da li je Kosovo za vas deo Srbije?

Kolundžija: Da.

Ostojić: Da li tamo Srbi dobro žive?

Kolundžija: Ne, u nekim delovima posebno.

Ostojić: Znači, hoćete da kažete da Srbi u Srbiji loše žive?

Kolundžija: Srbi u tom delu Srbije da.

Ostojić: Je l' neko odgovoran za to?

Kolundžija: Da, naravno, pa nemojte vi sad da mi postavljate pitanja.

Ostojić: Ne, ali kad ste rekli da je Kosovo deo Srbije, to ste faktički rekli da su Milošević i Šešelj odbranili Kosovo. Vidite, duboko se ne slažem, nisu ga odbranili, izgubili su ga.

Kolundžija: Ne, ne, ne, nemojte sad, nemojte misliti da mi amnestiramo... To je potpuno isto pogrešna teza i to je jedno vrlo ovako nefer podmetanje...

Ostojić: Možda ne želite ali to se svodi....

Kolundžija: ... da mi amnestiramo politiku Miloševića kojom je on zapravo doveo do toga da je '99. godine kapitulantskim sporazumom, kapitulantskim sporazumom iz Kumanova Srbija izgubila nadležnost na Kosovu i ono je postalo pod međunarodnim protektoratom. Dakle, polazimo od toga, mi od te tačke krećemo.

B92: Da li je za Vas dakle Kosovo izgubljeno te godine '99. ili ne? Zato što je to pitanje i za LDP.

Kolundžija: Ono nije izgubljeno sve dok je njegov međunarodni status Rezolucijom 1244 definisan kao deo Srbije pod međunarodnim protektoratom, dotle nije izgubljeno, i dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije.

Ostojić: Ne kao deo Srbije nego kao deo SR Jugoslavije.

Kolundžija: Ali je sukcesor Srbija, izvinite.

B92: Vaš partijski stav je zapravo da je Kosovo izgubljeno '99. godine potpuno, da ga je trajno izgubio Milošević. Da li je to polaz politike LDP-a?

Ostojić: Partijski stav je da je Kosovo za Srbiju izgubljeno, ali da nije međunarodno priznato i da njime upravljaju Ujedinjene nacije. Pregovarački tim stalno govori o suverenitetu Srbiju, suverenitet je strana reč za vlast, nema Srbija suverenitet nad Kosovom. Znači, podmeće se narodu, igra se na emocije da bi se nešto drugo uradilo ili se amnestira ona prethodna politika, šta god. Ne kažem ja da vi to svesno radite, ali na to se svodi.

Kolundžija: E, sad smo mi nesvesni, pa ne znamo šta radimo.

Ostojić: Ali će se svesti na kraju na to da Srbi faktički neće moći da ostanu tamo, a za nas je očuvanje srpskog karaktera Kosova ne zastava na granici Kosova i Makedonije i Kosova i Albanije, nego Srbi koji tamo žive to doživljavaju kao svoju zemlju i njome upravljaju, baš kao što to rade i Albanci.

B92: U redu, prolazi nam vreme, moram da Vas pitam na kraju šta su Vaša lična očekivanja od razgovora, nastavka razgovora u Briselu koji će se desiti 14. oktobra i šta će se po Vašoj proceni u najkraće desiti nakon 10. decembra?

Ostojić: Pošto smatramo da odlaganje nije u interesu Srbije i evroatlantskih integracija Srbije, kao što vidimo Kosovo se koristi da se potpuno promeni spoljnopolitička orijentacija.

Kolundžija: Nije tačno, pa mi se pribiližavamo Evropskoj uniji brzinom koja je veća no u 2001.

Ostojić: Kako kaže gospođa Kolundžija, ona očekuje da se pregovori nastave i posle 10. i da će trajati i da će to trajati. By the way, usput imamo da dok traje bitka za Kosovo nema ni izbora, znači, neće biti ni izbora. Potpuno jedan galimatijas...

B92: Šta očekujete 14. i nakon 10. decembra?

Ostojić: Ono što svi znaju da će se desiti, sad odmah posle10. ili naproleće, ta priča će biti zatvorena sa ili bez rezolucije Ujedinjenih nacija. Bojim se da je ruski interes kome mi verno služimo na našu štetu, da Kosovo dobije međunarodno priznanje bez rezolucije Ujedinjenih nacija da bi Rusi imali odrešene ruke tamo u Zakavkazju. Ali hajde da sačekamo recimo taj 10. i da sačekamo izbore u Rusiji i sve će biti jasno. Jedno je sigurno, zastava Srbije koja je skinuta '99. sa granice Kosova i Makedonije i Kosova i Albanije neće se tamo vratiti.

B92: U redu, imali ste maločas komentar na ovo što je gospodin Ostojić govorio.

Kolundžija: Ja bih iskreno volela da ga pitam, da je on u poziciji države, predsednika države ili predsednika Vlade, kako biste vi zaista iz pozicije u kojoj predsednik države treba da kaže - u redu, šta biste vi zauzvrat tražili da se prosto pusti Kosovo?

Ostojić: Učinio bih sve... da se pusti? Pa, vi ga puštate ovako.

Kolundžija: Nije tačno, vi kažete ono je nezavisno, a mi se borimo...

Ostojić: Pregovori kad su dobili uz pomoć pretnje vetom onda je odmah Koštunica počeo da viče o nezavisnom Kosovu, ako bude biće, a kad smo mi rekli biće onda smo mi bili izdajnici. Sad on dobije pregovore i kako da kažem, priziva nezavisnost Kosova, sad oni prizivaju da to bude samo da bi to kao bilo oteto, da nisu izgubili oni koji su izgubili. Elem, ja bih sve učinio da Srbi dobiju status koji imaju Albanci u Makedoniji u budućem Ustavu Kosova i da nijedna Vlada u Prištini, kao što je to u Skoplju, nemoguće zamisliti bez Srba. Socijaldemokrati Albanci sa socijaldemokratama Srbima, fašisti Albanci sa fašistima Srbima, liberali Albanci sa liberalima. To je jedini put, pogledajte ohridski sporazum.

Kolundžija: U Kosovu kao nezavisnoj državi u kojoj biste vi kako rekoste uredili... Kosovo ide kao nezavisna država i Milošević je izgubio...

Ostojić: Otišlo je, mi nismo za nezavisno Kosovo, gospođo Kolundžija, ja nisam da mi umre majka, ali meni je mrtva majka deset godina, i sad vi meni hoćete da kažete da sam ja želeo da mi umre. Nisam, ali je to činjenica. Mi samo kažemo šta će biti, a ne kažemo šta bi mi voleli da bude.

Kolundžija: Ja se izvinjavam, ne možete zaista obesmisliti jedan napor. Ja mogu da uvažim vaše, da kažem, oštro percipiranje budućnosti, mogu da uvažim, ali ne možete negirati jedan napor koji je legitiman i obavezan, da se uradi sve što se može uraditi da se stvar popravi.

Ostojić: Mogu ako taj napor vodi ka lošem.

Kolundžija: Ali vi već nudite lošije...

Ostojić: Selite Srbe, kažite Srbima - selite se, nema tamo života.

Kolundžija: To uopše nije tačno i prosto nije tačno da time zatvaramo put evropskim integracijama, prosto, hajde da se držimo činjenica.

Ostojić: Ministar inostranih poslova iz vaše stranke je odneo u Brisel dokument u kome nema NATO-a. Šta, stvarno mislite da može.....

B92: To je tema za nastavak emisije, gospodine Ostojiću, siguran sam da će i gledaoci imati svoj sud. Jedan od zakonskih predloga i jedna tema oko koje su se sporili poslanici u republičkom Parlamentu je novi Zakon o Vladi. Gospođo Kolundžija, meni su se učinila zanimljivim dva predloga pa sam želeo da Vas zamolim da ih objasnite, šta je zapravo zakonodavac ponudio kao objašnjenje za te predloge. Jedan je da je podignut broj poslanika koji mogu zahtevati opoziv Vlade sa 20 na 60. Dakle, sada je potrebno da najmanje 60 poslanika pokrene inicijativu da bi se raspravljalo o opozivu Vlade.

Kolundžija: Dakle, to je ustavna kategorija, član 130. Ustava jasno kaže da je za pokretanje pitanja poverenja Vladi potrebno 60 narodnih poslanika i to je prosto tehničko usklađivanje sa Ustavom, doslovno. Dakle, oni poslanici koji su pokrenuli to pitanje kao političko pitanje prosto su zaboravili, neki su pokretali čak i koji su glasali za taj Ustav, prosto su zaboravili da su usvojili Ustav u kome je u članu 130. vrlo jasno definisano da je za pokretanje pitanja poverenja Vladi potrebno 60 narodnih poslanika.

B92: Kakav je Vaš stav o tome?

Ostojić: Mi nismo glasali za Ustav, prema tome, za nas je to degradacija, već tada u Ustavu degradacija Parlamenta u odnosu na Vladu, jer naprosto kontrola Vlade time postaje slabija od strane Parlamenta, kad samo dve poslaničke grupe mogu da iniciraju postupak za smenjivanje Vlade. Ali to nije jedna stvar u tom zakonu, na primer, u Ustavu Vlada može da obustavi od izvršenja, u Ustavu piše akte opština. U tom zakonu su oni izglasali i gradova iako ne piše u Ustavu. Zašto se Demokratska stranka odriče, odnosno, kako da kažem, daje Vladi da to radi gradu Beogradu ja ne znam, pa ima tu još...

B92: Pitaćemo gospođu Kolundžiju, zbog čega je Vlada preuzela na sebe to pravo da ukida akte gradova?

Kolundžija: Vlada je nadležna za nadgledanje rada lokalnih samouprava i donošenje akata koji su u skladu sa Ustavom. Dakle, u slučaju da Vlada proceni da akt nije u skladu sa Ustavom ona može da ga obustavi od izvršenja u roku od 5 dana da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.

B92: Da, ali gospodin Ostojić kaže da to važi za opštine, ne za gradove.

Kolundžija: I za gradove, opštine i gradove.

Ostojić: U Ustavu ne piše...

Kolundžija: Naravno da piše i za gradove, pisalo je i za pokrajine. Ovaj zakon sada skida zapravo nadležnost Vlade u odnosu na autonomnu pokrajinu, što je ranije imala nadležnost i da obustavlja od izvršenja i akte pokrajina, sada to nema.

Ostojić: Jugoslave, ranije Vlada nije mogla da obustavi, nego je mogla da tuži sudu, Ustavnom sudu, a sada obustavlja, prekida odluku opštine i tuži Ustavnom sudu, pa naknadno treba da dobije da je bila u pravu pošto je ona procenila da je to protivustavno, a za to vreme se ne sprovodi odluka. A pošto nema Ustavnog suda, je li tako, niti će ga biti...

Kolundžija: Naravno da će biti Ustavnog suda.

Ostojić: ... nijedan od zakona koji...

B92: Otvorili smo jednu zanimljivu temu kojom ćemo se sigurno baviti u našem informativnom programu. Pošto imamo još minut-dva do kraja želeo sam da vas pitam za još nešto što mi se činilo vrlo važnim i supstancijalnim za interese građana, a to su direktni televizijski prenosi rada Parlamenta. Vi ste, koliko sam uspeo da pročitam, izjavili da jeste za to da rad Skupštine bude potpuno javni, ali da niste za to da se ti prenosi pretvaraju u reality šou Veliki brat. Zašto ste upotrebili taj izraz i šta to znači?

Kolundžija: Zato što ponekada zaista Skupština počinje da liči na to, dakle, mi imamo problem da poslanici neće da rade nijedan minut ako nema prenosa, čak i ako se obeća da će prenosa biti odloženog. Dakle, u tom smislu sam rekla reality šou, da ide 24 sata neprekidno prenos, dakle, u tom smislu. Inače, Demokratska stranka se zalaže za prenose i to smatramo pre svega zaslugom Demokratske stranke između ostalog, što su ti prenosi...

B92: Ali niste da se svaki minut prenosi uživo ili jeste?

Kolundžija: Ali smo u slučaju da postoji problem da Skupština može da radi, da ne zavisi od prenosa, da može da radi a da ti prenosi budu emitovani naknadno. Dakle, prosto smo za jednu, kako da kažem, toleranciju u tome, a ne da Skupština ne može da radi, jer sad zavisi od televizijskih prenosa.

Ostojić: Evo, današnji dan i nastup naše poslanice i ono u šta se sve to pretvorilo je dokaz da mora da bude prenosa. Nekima možda smeta LDP-ovih 9% i ima ideju da je to zbog prenosa, a na primer, u prošlom sazivu Parlamenta isto je bilo radikala 80, pa na primer Demokratska stranka uopšte nije s takvim idejama izlazila. S druge strane, kako da kažem, to je demokratska tekovina od 9. marta, to Milošević nije pokušao da ukine.

Kolundžija: Ja zaista, izvinjavam se...

Ostojić: Prosto jedna kampanja je u toku, da eto sada učestvuje i direktor javnog servisa ili još uvek direktor javnog servisa, naprosto ljudi plaćaju pretplatu i imaju pravo da vide kako rade njihovi poslanici da bi mogli da sledeći put glasaju za njih ili da glasaju protiv njih i tako dalje. Obesmišljavanje Parlamenta i degradacija Parlamenta kroz ono što sam malopre pomenuo vodi ovo društvo u nešto što uz onu Jočićevsku kosovsku operaciju, dok traje kosovska operacija nema igranka, tj. nema izbora. Sad smo čuli da svi bi želeli ovi što pregovaraju da se pregovara do sudnjega dana.

B92: Sad smo ušli u drugu temu, gospodine Ostojiću.

Ostojić: Ali hoću da kažem, Parlament je najveća institucija u ovoj zemlji zato prenosa treba da bude.

Kolundžija: Mogu ja samo jednu rečenicu?

B92: Izvolite, ali smo, upozoravam vas, probili ovaj termin.

Kolundžija: Ja samo dve rečenice, dakle, Demokratska stranka se izričito zalaže za televizijske prenose, dakle, da ne bi slučajno bilo ovde nešto pogrešno shvaćeno. Dakle, mi insistiramo na tome, mi samo imamo jednu malu, minimalnu toleranciju, da u slučaju da se ne može iz nekih razloga, da to ne uslovljava rad Parlamenta, samo toliko.

Ostojić: Imate predsednika Parlamenta, kad se prekine prenos on prekine Skupštinu, kao što je radio onaj prethodni i tako ćete dokazati...

B92: U redu, vreme koje smo imali nažalost je iza nas. Ja vam zahvaljujem na tome što ste našli vremena da govorite za Poligraf duel i gledaoce Televizije B92. Gosti Poligraf duela bili su šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke u republičkom Parlamentu Nada Kolundžija i član Predsedništva Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić. Prijatno veče.

Nastavak na B92...