Izvor: Večernje novosti, 22.Maj.2014, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljude nosili na rukama

ČETIRI dana i noći osam pripadnika Treće čete Drugog odreda Žandarmerije delili su sudbinu, ali i hranu i vodu, sa potopljenim žiteljima naselja Gaj u Obrenovcu. I kada im je stiglo obaveštenje da će biti evakuisani helikopterima, a da će ih zameniti kolege, oni su odbili da napuste narod! Iz vodenog pakla izašli su kada je i poslednji čovek iz Osnovne škole „Jefimija“, gde je bilo improvizovano sklonište, evakuisan. - Taj poslednji građanin ušao je sa nama u helikopter - priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Boro Gladović, komandir herojske Treće čete. - Prethodno je blizu četiri hiljade duša izbavljeno i prebačeno na sigurno. Od prvog dana smo na terenu. Krenuli smo od Valjeva, preko Lazarevca i Bariča do Obrenovca. Nabujale Sava i Kolubara pratile su nas sve vreme. Šef tima Slobodan Petronijević prepričava nam tužnu epizodu spasavanja jedne bake i njenog sina. Dvoje Obrenovčana prebačeni su do staričine ćerke, čija je kuća bila na suvom. - Nekoliko sati kasnije, ugledali smo babinog sina ponovo - priseća se Petronijević. - Pomagao nam je u spasavanju komšija, a suze je jedva zaustavljao. Prišao nam je i rekao: „Majka je umrla“. Sela je na ćerkin prag i izdahnula. Tuga je bila jača. Ali, život je takav i svaki pratilac smrti je rađanje. Dušan Bogosavljević i Ivan Jovanović na rukama su odneli ginekologa i medicinsku sestru do Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, gde je jedna Obrenovčanka na svet donela prelepu ćerkicu. Jovanović je sva četiri dana bio u čamcu, a veslao je - lopatom. - Sliku kako se majka drži za drvo, a drugom grčevito steže desetomesečnu bebu, pamtiću dok sam živ - kaže Miodrag Nikolić. - Bujica je nosila sve pred sobom. Kolega i ja smo se vezali konopcem oko struka, pa za potopljeni automobil. Tako osigurani, stigli smo do majke i deteta i spasli ih. Jednu nepokretnu staricu, priča nam Zlatan Aleksić, zaključanu u kući, spasili su uz pomoć dečaka. Mališan je ušao kroz prozor kupatila i otvorio vrata sa unutrašnje strane.U GAJU BEZ ŽRTAVA NIJEDAN žitelj Gaja nije se udavio. Hrabri žandarmi, međutim, kažu da bi bez pomoći meštana, Vojske Srbije i hrabrih dobrovoljaca, spasavanje bilo mnogo teže. Slike užasa pratiće ih dok su živi. Ipak, žitelji naselja Gaj u ovim žandarmima videli su jedinu nadu i slamku spasa. - Nikada neću zaboraviti hiljade očiju koje nas gledaju, a u „Jefimiji“ je voda već prelivala podove, stizala do članaka - priseća se te noći Savo Tomić. Kad je voda krenula da plavi i „Jefimiju“, ovi hrabri žandarmi morali su da pronađu novi put za evakuaciju. - Uz pomoć meštana Gaja, koji su sve vreme sa nama radili, pronašli smo alternativni pravac, preko napuštene kasarne, kroz krug Termoelektrane, do betonskog nasipa u blizini novog mosta koji spaja Obrenovac i Surčin - pričaju Saša Janković i Blagoje Lilić. - Tih 200 metara do mosta postavili smo improvizovane pontone, jer je sa jedne strane nadirala Sava, a sa druge Kolubara. S druge strane mosta bili su autobusi i čekali. Četiri hiljade duša je tako izbavljeno.

Nastavak na Večernje novosti...