Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2020, 22:49
Ljubomir Živkov: Vatreno tocilo
Šta mi sve nije izgledalo kao poslednja reč tehnike, koje sam sve proizvode socijalističke industrije smatrao ne samo najlepšim u kući, nego sam držao da se posle njih ne može pojaviti ništa tako savršeno! Jer su stvari, ove starije od mene, težile da se sve izjednače, u izlizanosti, iskrzanosti, ili ulubljenosti; proizvedene i one u skladu sa geometrijom, vremenom su se rasklimatale, naherile ili okrnjile, šerpenje, kalajisane doduše i lakirane, neprimetno su svakog bogovetnog dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gubile nešto od prvobitnog fabričkog sjaja (što bi se primetilo tek kad bi bila kupljenja nova posuda), novo vedro sijalo se lepše od srebra, da bi posle možda pola godine počelo da poprima nešto olovno, potamnilo bi, porub na njegovom vrhu bio bi istinjen na nekoliko mesta: nije još curilo, i putovaće od bunara do štale, oborca i kočina još godinama, ali jednog dana među danima i ono postaje staro vedro: na jednom mestu će gornji obruč pući, i moraćeš, kad pojiš konje i krave, taj neželjeni i oštri špic svaki put da okreneš ka sebi.
Kad je iz Idvora dovezen novi smederevac, pedantno opkoljen novim, belim letvama i baskijama, da se ne odere u trancportu, bio je najlepši predmet u kući, ubrzo je dobio konkurenta u radio-aparatu. Ima sad bi se reklo displej na kojem je spisak stanica, osvetljen iznutra blagom narandžastom svetlošću, sa uspravnom skalom koja klizi po imenima tajanstvenih gradova, u koje noga nijednog Farkaždinca nije kročila, i sa zelenim okom koje se nije tek tako zvalo magičnim.
Nova stvar se, za nas nova, jer bila je polovna, pojavila i u šupi, kosačica “Melihar”, proizvod američkog proletarijata, koju će deda uz moju pomoć ofarbati pre svečanog puštanja u pogon (bila je pola naša, pola Nike Đukića, ali je stajala kod nas, i ja sam lenjinistički razmišljao da samovezačica pripada onome ko je farba, ko je opralja i ko joj pruža smeštaj).
Imala je ergonomski metalni sic na vrhu, gde ću imati čast da sedim i da se sa osmatračnice službeno oglasim kad mašina baci prvi odrešeni snop; kosidbu žita, ječma i ovsa kosom ne tubim, nisu me vodili upolje dok se kosilo i rukovedalo kao što su to činili naši stari, u žetvu sam bio uključen kad je ova već bila modernizovana, i kad je izgledalo da na njivi ne može da se ukaže ništa više od snopa vezanog ličinom - nauka je verovatno uveliko bila smislila kombaj, ali o tom pronalasku, koji na kraju reči ima nepotrebno “n”, nije u Farkaždinu niko ništa znao, ni na jednom od naših bezbrojnih kružoka i panela na utrinama i na Tamišu niko nije zablistao rekavši: je l’ verujete da ima mašina iz koje izlazu puni i vezani džakovi, sa ovršenim žitom, bez pleve, na štrnjiku ispada slama, prepušena sa svi šes strana, oma možeš da je deneš na čatlove i pomotnjice, kao da si zidar!
Pomagao sam dedi da oštri kosu na tocilu koje sam povremeno kvasio vodom iz dunkl plave politre, teški valjak čiju su simetričnost godine i pritisak metala zajednički narušili okretao se nejednako, drvena ručka se raspukla, što deda to ne opravlja, mislio sam, kad, donosi naš hauzmajstor iz lično Zrenjanina novo vatreno tocilo, koje ćemo iste večeri oprobati. Ja sam se rodio kad sam pod rukom osetio jednak otpor, kad sam ugledao prve varnice i osetio miris voza koji ulazi u stanicu, dugačka kosa samovezačice pokazivala je, zub po zub, od kakvog je divnog čelika izlivena, i bilo je neshvatljivo kako su nežne stabljike žita uspele da umirući pojedu toliko metalnih čestica; naoštrene ivice belasale su se kao što se kesega belasa među šaranima i somovima, mislim da su mi ruke tada ojačale tako da sam i danas po snazi negde između zaposlenih na “Ininim” pumpama i Aleksandra Stankovića, voditelja na HRT-u, koji piše odlične pesme, pa je u jednoj priznao da svi u “Ini” imaju ruku jaču od njegove, jer bocu sa plinom jednom rukom ubace u njegov auto, dok se poslenik televizije posle muči da dvema rukama to dovuče do mesta u kujni, e, ja snagu i danas još crpim iz vatrenog tocila!
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
