Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Feb.2020, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Svatovi

Ništa se od našeg života, uređenog po godišnjim dobima, nije odseklo tako kao svatovi. Naši su dani uhodana povorka čijeg predvodnika niko nije video i koja nema začelje, počinju zveketom lanca i lupom vedra o osek bunara, završavaju se zatvaranjem kapidžika kad se i poslednji noćobdija vrati iz birta, ništa se, kažem, ne može meriti sa svatovima, da, nikad nisam čuo da neko kaže “svadba”, uvek “svatovi”, svadba obuhvata i organizaciju, i zakaz kod pope i kod matičara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u svadbu je uračunato sve što će biti posluženo, tu su svi astali uzeti od komšija, escajg, činije, klupe koje će biti odvojene od matične furune i povezane sa klupama iz drugih kuća, nastavljaće se jedna na drugu kao što se nastavljaju šine na pruzi, svadba obuhvata i reduše, njine kecelje koje će osim zaštitne imati još kako i dekorativnu funkciju; svadba je i prilika da se kogod naburi, jer nije bio dvoren kako misli da mu pripada, pa opet, govorilo se uvek svatovi, ne znam jesmo li tu reč mogli navesti kao primer zbirne imenice, ali je u njenom središtu obitavao svat, kao kod sofista čovek, svat je mera svih stvari, i kad kažeš svatovi puno ti srce, kao kad drug Tito kaže da je čovek naše najveće bogatstvo.

Ali će mnogo akova vode proteći Tamišom od poslepodneva kad će, u pratnji samo jednog svirca i sa čurutom rakije, biti zvanično zvati oni koji formacijski pripadaju svatovima – i drugi koji su po diskrecionom pravu domaćina izabrani, iako nisu rod – pa do momenta kad će se začuti “evo idu! evo ji”; to će, prijatno uzrujane, uzviknuti žene koje u mladinoj kući čekadu da mladoženjini dođu, ali će to ponavljati i deca na šoru, željna da se na večito istom prašnjavom horizontu, između dva reda dudova, pojavi svatovski konvoj: fijakeri, konji okupani, sa opranim repovima, sa gombama u grivi, sa uzdicama koje su samo za paradu, sa zvekirima, i sa crvenim kamačnama iznad konjskih kopita, izdaleka dopire bećarac sa dveju dalapa, kako je sve drukčije kad su svatovi, kao da su se prerušili i konji i ljudi, koliko je samo trskovac na fijakeru, onako našaran i nesalomljiv, lepši od bičaljeta i kamdžije koju imaš na dugačkim kolima; neke učesnike koji nemadu fijaker vozi neko njin, ko nije zvat usvatove, ali je uveliko i on za ženidbu, na sicu, čija je metalna ograda visoka svega pedalj, sedi u belom mantilu, koji je baš za kočijašenje, da se anjcug ne praši, poneko ima i beli kačket, biće primećen i njegov fijaker, i ti lepi konji, i on sam, ko bi rekao da u farkaždinskim šifonerima ima toliko lepih odela i toliko uštirkanih košulja, toliko plisiranih sukanja, posebne košulje su nekima vezane preko jednog ramena, i idu oko struka, izgledaju svi kao glumci u pozorištu, prethodno je izračunato koliko meteri treba kupiti i ko sve treba da se dari, ta je košulja zapravo srpsko platno od kojeg bi mogla da se šije košulja po meri, što se retko desi, jer posle svatova opet stupa na snagu besmrtno “mora da se radi”, u kućama sviju koji su zvati traži se prikladan poklon, da ne bude skup, ali da ne bude ni makaršta, jer će svi darovi biti javno prikazani, to se zvalo kravalj: neko od rodbine, kome to ide od ruke, u toku noći, na šaljiv način prikaziva šta je ko doneo, pa škrtarenje kome je stanovništvo od iskona iskreno naginjalo ne sme da prekorači neku meru.

Da. Posle fijakera, nastupiće svatovi koji imadu taljige, i taljige biće lepo ofarbane, na začelju su dugačka kola, obična, jer su svatovi između ostalog i vašar hijerarhije, mesta za sofrom biće takoreći numerisana, znaće se di ko sedi, i kad će ko, shodno rangu, biti poslužen; svirci, potpomognuti ženskim podvikivanjem u kojem prednjače zaove, pevadu “Oj devere, paunovo pere/Sad je moje i tvoje veselje”, dever vadi hiljadarku, nije rad još da se od nje zanavek rastavi, ali moraće, već se čuje “Iljadice, lepo ti je lice /Čini mi se otićeš na svirce”, svatovi tek počinju, di je sutrašnje podne, kad će pratiti kuma, za šta ću možda morati da kupim još jednu dopisnicu-kartičku.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...