Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Jan.2018, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Steve
Da je za pismeni zadatak ijednom bila tema „Najčešće ime u našem govornom i klimat. području“ ne bih se dvoumio ni minut: retko koji čovek se nije zvao Steva. Gledaj samo Zeleni sokak: Steva Kurjački, treća kuća od njega Steva Torački, zvani doduše Baba, odmah na ćošku Steva Venski, odranije poznat kao Lopataš; njegov drug, isto pominjan u ovoj priručnoj istoriji Steva Sretin, deda Steva Zorićov (stari), pa mlađi Steva Zorićov, zvani Baboš, Steva Tadini, Steva Pleva, Steva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Radenov, kuma Steva Belićov, pa drugi Steva Belićov, Zvezdanov, brat moje strine Jovanke, Stevan Mišpopin, Steva Đirski zvani Kisa, Steva Nerast, Steva Ančin, Čađa, o kome biće još reči, i još steva i steva mlađeg naraštaja: Steva Vasikin, Steva Pinćul, Steva Sekretar, pa još mlađi: Steva Maksimov, Stevica Kurjački, Stevica Đuđin, Steva Stanisić, Stevica Komluški...
Starije Steve puštale su brkove (Baba Sretin, najcrnji brci u srezu, Steva Ž. Torački svetliji model, jesenji dezen), čika Stevan Šušakov dolazi iz Zrenjanina, uvek za praznik, u odelu, sa mašnom, za Malu Gospojinu i u svetlosivom mantilu, sa brkovima kakve ću docnije shvatiti da nosi Herkul Poaro, i da je trebalo opisati prosečnog stanovnika pokrajine ja bih postupio evo kako: ne bi bio u odelu poput čika Stevana, koji će kao rukovodilac raditi mislim i u Robnoj kući, nego bi nosio kožni grudnjak, rad Pere Ečkanovog, ispod njega suri štrikov, suknene čakšire upasane u vunene čarape, kožne opanke, šubaru i brkove, pušio bi duvan zvani švercer koji svojeručno zavija, a možda i odgaja, i zvao bi se Steva.
Mislio bih da se radi o farkaždinskoj anomaliji, ali baba Marin brat, isto sa brkovima, zvao se Steva, jeste živio u Novom Sadu, ali je bio iz Opava, rođeni brat mog rođenog teče zvao se Stevan (Svetislav i Stevan bili su u „Ilustrovanoj Politici“, u naučnom članku o blizancima), imam i krvne srodnike širom sreza koji se isto zovu Steva: Stevica zvani Koreja u Orlovatu, Stevica, moj brat od tetke koji je u Čenti bezuspešno pokušao da od mene stvori rok muzičara, njegov otac, moj teča, koji je bio berberin, zvao se Steva, a najstariji brat moje babe zvao se Stevika!
Mnogi su dobijali ime po dedi, ili po kumu, ali time se već ustaljeno ime samo umnožavalo i obnavljalo, a ne znam šta se desilo potkraj XIX i početkom prošlog veka što je Stevu učinilo modernim, popularnim i rasprostranjenim kao što su danas Mie, Kie, Lee...
Nijedno se dete nije zvalo Nemanja, ali i ničiji deda, ni prandeda, bio sam uveren da je to ime zaštićeno: kao što niko ne može da se zove Tito, pa čak ni Josip, tako isto niko ne može da bude ni Rastko, jer je to ime Svetog Save, ne može niko da se zove ni Moša, ni da se preziva Kardelj!
I dok u savremenim imenima nazirem čežnju roditelja za gradskim i boljim životom, ili naslađivanje starom našom slavom, Steva je za mene zagonetka isto kao i kada sam imao sedam godina. Mada možda i nije: možda su i naši staari želeli da im se deca zovu kao Veliki župan, ali je ono „f“ u govoru stalno prelazilo u „v“, pa su mic po mic pope i matičari počeli da pišu onako kako smo govorili: Stevan. Kao što čitavo jedno pokolenje nije izgovorilo ‘Farkaždin’, nego dosledno Varkaždin pa Varkaždin. Da. Mojoj školskoj drugarici pripala je ženska varijanta tog brkatog endemskog imena: Stevanka. To mi je bilo kao da se neki učenik zvao Tinko, ili Lenko... A neće mi smetati kad budem shvatio da se jako lepa glumica zove Stefanija, a prezime joj Sandrelli... Ali: kad jednom dobiješ ime ispada da nikako drukčije nije ni moglo biti, pa jeste tako: ne bi ni mene bilo da nije mog imena.
Dok na plakatima i na špici u bioskopu nisam video napisano ime Stiva Rivsa nisam ni pomislio da naše steve imaju roda u Americi, Hrvatskoj, Nemačkoj, Rusiji, ni Stipu, najboljeg čelistu kojeg je imao posleratni Banat, nisam ubrajao u steve, a to je ime od milja za dete zvano Stjepan, Stipan; pumpali smo jedni pred drugima nepostojeće mišiće, na Tamišu, ili na fizičkom, i govorili: STEVE REEVES, STEVE REEVES! The End! The End!
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.45.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
