Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Apr.2019, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Šifrovana stvarnost
Zvoni, uvek kad se vraćam zvoni, kaže Miloš Crnjanski, a to bi se i danas reklo iako jedno od tri farkaždinska crkvena zvona već neko vreme ne radi; zvoni po selima, i dalje, stalno, kao i u vreme Crnjanskog, samo nema uvek ko to da sluša. Kao što metalna vrata moje verande lupaju kad god duva vetar, a meni se čini da landaraju i larmaju baš kad ja dođem.
Crkvena zvona su prva instrumentalna muzika koju sam čuo, činilo se da zvone i negde blizu (kav da zvonu negdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << blizo, tako bi se u ono doba kazalo, ali nije bilo poželjno tako se izraziti u vežbanki), a i da zvuk stiže iz daljine. Tek u šestoj ili sedmoj mojoj godini odvešće me baba na crkveni tavan gde ću se naći licem u lice i sa nepojamno velikim crkvenim satom, i sa pajvanima kojima su zaljuljavana zvona. Njima je zvanično rukovodio crkvenjak, tradicionalno neko od Purićovih, crkvenjakovo diskreciono pravo bilo je da nekome od momčadije poveri jednu seansu, dok je nama bilo zabranjeno da zvonimo: legenda, možda poduprta i kakvim zakonom fizike, ali nepotkrepljena praksom, govorila je da zvono, naročito veliko, pa i srednje, može povući uvis nekoga ko je lak: ako se taj poplaši i ne pusti se čim pajvan pođe naviše, sledi povreda temene kosti i pad, u nesvest, pa na pod.
Ali ko god da je zvonio, uvek se od tri jedinstvena tona stvarala muzika, nastajala je umilna premda jednostavna melodija, čiji su se sastojci mešali i smenjivali redosledom koji ne mislim da se za sto godina ijednom ponovio. Zvoni jutrenje, zvoni večernje, zvoni podne, zvoni uoči praznika, zvoni uvek isto i uvek drukčije.
Mislim da bih prepoznao dan kad sam prvi put čuo da zvoni samo jedno zvono, nisam posle trozvuka bio pripravan da se suočim sa tim jednim glasom koji se ravnomerno ponavljao (dok su se sva tri zvona neprestano prelivala, upadala jedno drugom u reč, i povlačila se pred odlučnim početkom drugih zvona), zašto ovako zvoni, pitao sam babu. “Nekog glasu!” Neko je umro i ovo je prvo obaveštenje, nedvosmisleno, ali još neadresirano. “Koga to glasidu?” – ponoviće se tog dana u nekoliko stotina kuća, da, znalo se i koje zvono glasi ženu, a koje muškarca, ali nisam hteo to da naučim, čekao sam da ta muzička čitulja prođe, pa da zvona opet zazvone u tri glasa, a nisam još bio ni učio da su naši stari sišli sa Karpata, i da je nama Slovenima višeglasje u krvi.
Ovo nije jedina šifra koju sam propustio da saznam i upamtim, druga je rovašenje živine. Svaka je kuća imala bar pedeset kokošaka, desetak gusaka, ćuraka, pataka, kućanice bi brzo upamtile svaku svoju pitomicu ponaosob, ali su kokoške, kao najbrojnije, bile podvrgavane rovašenju, dok si guske mogao i da bojadišeš. Pitao sam da li kokoške to boli, ne, kav kad sečeš nokte, samo još manje, gledao sam poizdalje kako ih baba rovaši, baba Persa Tomašova pita koji je rovaš izabrala, da ona svoje označi drugom kombinacijom. – “Srednji prst i petica parani!”, rekla bi moja baba kao da je upravo čipovala ugroženu vrstu u nekom institutu. Ne znam koliko sam kokošijih nogu video u supi ili rinflajšu (ovaj danas prezreni deo kokošijeg organizma obično su vivale staramajke), pa koliko kombinacija za rovašenje pruža ovih nekoliko prstiju tj. zakržljalih kanži? Rovašenje služi, tako mi je rečeno, da svako prepozna svoju živinu ako ova preleti preko plota kod drugog, pa je taj, dok sunce lakšava, zatvori sa svojima, a zajtra je, još nerasanjen, zakolje, izakuće, ne proverivši rovaš, ali nisam nikada doživeo da neko u našem kokošinjcu ili u kočinama otkrije svoju zalutalu kokošku, niti je moja baba igde išla radi prepoznavanja svog rovaša u nečijoj avliji.
Onaj ko prvi pristupa rovašenju bira svoj znak za novu sezonu, i izveštava okolinu, a onaj ko zdravo zakasni sotim, ne mora svoju živinu ni da rovaši: sve nerovašene kokoške, ćurke, patke, morke – njegove su.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
