Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2017, 20:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Prestupnički dosije II

Kako sam odrastao tako je moja protivzakonita i nebogougodna delatnost jenjavala, iako sam zanat unapredio, i prve karte proizišle iz  moje lepionice činile su mi se smešnim. Nisam izdržao i pohvalio sam se Boži, mom stricu, ukorio me je i pripretio da će me kazati babi ako odmah ne prestanem, rekao sam da ja za svaki film jednu kartu kupim, da samo narednog dana koristim svoju takoreći počasnu ulaznicu, iako sam ponekad imao i sedam ili osam napravljenih karata u svim nabrojanim duginim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bojama, nemoj, bio je Boža uporan, to će ti se osladiti i postaćeš kriminalac, svaki je robijaš počinjao džeparenjem i sitnim krađama, nije odmah planirao pljačku voza, ali ko god je počeo kao mlad da krši zakon, kasnije nikad nije ni prestajao... Držao se uporno samo etičke strane problema, dok o samoj mojoj umetnosti krivotvorenja nije kazao nijednu lepu reč. - „A ti što si Batiji prepravio ocene?!“, uzvratio sam, razočaran što ne ceni ni moju ideju ni izvedbu. 

Šta je bilo?

Prve ocene dobijali smo u vidu učiteljskog manuskripta na polovini lista kancelarijskog papira; jeste nauka uveliko bila izmislila đačke knjižice, ali ih škola nije na vreme trebovala, ili naša mlada grafička industrija nije stigla da naštampa dovoljno tih obrazaca u tvrdim koricama, uglavnom se Batija vraća neveseo na kraju polugodišta, znao je da to nije njegova najbolja godina, ali ocene su se pokazale još gorim nego što je očekivao, treba odneti kući kobnu cedulju i treba otrpeti pogled crnih babinih očiju kad ih bude podigao sa ocena... Primeti Boža da đak zastajkuje već od Grujine kuće: „Šta je bilo?“ - „Dobili smo ocene...“ - kaže Batija, utučen kao da mu je već zabranjen i odlazak u centar, i na Tamiš, i na slavu u Sakule...

„Daj da vidim, mogu ja da to malo popravim, rukopis mi je lepši neg Jocin, ne moraš da budeš skroz odličan, umesto ove dvojke biće ‘dobar tri’...“

Davljenik se i za slamku hvata, Boža (koji uveliko radi u zemprozu kao komercijalista) uzima list papira, sa uspravnim pravougaonicima podesnim za pisanje cifara i savesno sabiranje, istovetan kao ovaj sa ocenama, piše rutinski, kao da je on upravitelj škole, laća se štambilja, dune u njega dvared, jer se jastuče odavno osušilo, udara žig pored lažnog učiteljskog potpisa i slavodobitno pruža dokumenat, kad će Batija: „Da, a zec?!“ Pečat poizdalje liči na školski, kao što svi pečati i jesu braća, ali u središtu ovoga je zec, u punom skoku, dok je oko njega u krug ispisano ime lovačkog društva čiji je Boža u tom mandatu sekretar i čuvar pečata. Tako se stvar i završila, pet kuća pre nego što će ocene biti odnesene na gorki uvid, ali osnovac barem nije u svom dosijeu dodao i pokušaj prevare.

Za odavanje kriminalu bio je u to doba okrivljen neki hromozom, možda on ide cik-cak, ima ga tvoj stric, ili uja, imaš ga i ti, ali mogao sam prestupnički gen da nasledim baš i od babe: ma koliko ja isticao njegov doprinos krahu Trećeg rajha, moram priznati da je upravo kad sam se ja rodio bio pitomac kaznenopopravne ustanove u Knićaninu. Moj najmlađi stric Živa je kao vojnik u Splitu bio na rubu pameti, dotad nije nikad napuštao naš srez, a tad se obreo u drugom klimatskom području, i to u mornarici kojoj nikad kraja, pa su starija braća otputovala tamo da ga podsete kako je odlazak u JNA pravo, dužnost i čast, što sve čoveku treba da prija i da mu laska, mladi mornar se, videvši ih, osvedočio da njegov prethodni život u Banatu nije puka vojnička tlapnja, nego će opet sa ovcama ići u Kurjačku kutinu, u Siget, u Slatine, sve je dobro što se dobrim svrši, ali, avaj, vajni putnici JŽ koristili su zadrugarske karte, a nisu prethodno ušli u seljačku radnu zadrugu (Baranđani su terali keru pod slamu, a nisu imali slame), pa ih je izvesna Nevena prijavila i narodni sud im je presudio.

Nikad nisam čuo Nevenino prezime, niti sam je video, Anja i ja smo je svojski mrzeli, bila je i simbol doušništva i naš porodični dušmanin, a drugarica Nevena je možda baš otkrivanjem zloupotreba izdržavala porodicu i štitila državu mladu kao zelena grana.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake nedelje na Prvom programu RTV u 14.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...