Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2019, 22:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: O popustljivosti

Koliko sam uživao u preciznosti jezika - za nekoga se kaže da je fandrokaš i tačno svako zna kakvo je to stvorenje, a nikad ga niko nije definisao – toliko me je radovala i krajnja rastegljivost značenja u govoru: neko sedi u birt sa odabranim društvom, rad je da pođe, ne bi da ispadne muftaš, a opet, ceh će biti priličan, pa bi mu bilo mlogo da on sam plati, taj onda kaže: „Ne marim da platim...“,  to znači i „pristajem i štaviše nudim da se ceo ovaj račun, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su neki pili i više nego ja, strovali na mene samog“, a govori, istovremeno, i: „Ne vuče me srce da sam platim ovoliki ceh - ne bih da vas sad sve, kad nemam nikakav alvaluk, častim: nisam nešto novčan i neću se naburiti ako neko drugi sve sa Mocom poravna kad ja budem već prolazio kroz Malu dolju...“

„Deda, jel smem da uzmem četir jeksera iz ove štanicle?!“ – „Šta ja marim...“ Znači: može!

A bivalo je i da jezik strpljivo čeka dok ono što će biti imenovano ne bude dobilo nedvosmislen oblik, pa će se reč koja bude na redu sama priljubiti uz pojam koji još nije da kažemo skuvan, kao što se svaka od dvanaest stalno dežurnih žica na gadulki odazove kad gudalo proizvede ton čija je ona bliznakinja: mom drugu i kumu Miladinu, koji je tad dete, njegov komšija Živa rukom pokaziva da dođe, da je ribe, Živa i još nji dvojica, trojica kuvadu ribu nadomak skele, kotlić kupljen na vašaru dočekao je svojih petnaest minuta slave, pa i više, miris ribe, tamiške vode, luka i paradajza svedoči da je mešavina počela da vri: „Šta to spremate?“ – pita Miladin. „Vidićemo! Ako ostane bistro – čorbu! Ako ispadne gusto – paprikaš!“ Sastojci su friški, sve je tu, ako ne budu gladni i nestrpljivi, smeši im se paprikaš, a ništa neće faliti ni čorbi, ako kotlić ranije sklonu s vatre, imadu mekana leba...

Budističku mirnoću i vedro iščekivanje ishoda međutim remeti uzvik kuvarovog pomoćnika: „Au, jel ono Gena?!“ – „Jeste, uf...“

Kao što se čoban koji ponekad počasti stado nečijom nepokošenom detelinom štrecne kad na vazdan nepomičnom i pustom horizontu spazi siluetu subaše, tako je i preko lica izletnika prešla senka kad su ugledali malo pogrbljenu, ali živahnu i odlučnu Geninu figuru: „Ajde da ti sipamo“ kažu Miladinu, „sad dok ima, jel kad Gena dođe... neće biti ni za nas...“ – „Pa nemojte da ga nudite!“ – predlaže Miladin. – „A, on će se sam ponuditi!“ Gena je izdaleka ugledao i ispravno razumeo nevoljni dimni signal, on je to, sad su sigurni, i za manje od frtalj sata naći će se za trpezom, prostodušno uveren da je sa svojim slavnim apetitom dobrodošao, kao da je glavni gost - Gena može da je i kad nije gladan!

Na ćošku kod deda Gige Toračkog kuće, bila je da tako kažem prirodna klupa, položeno deblo meni nepoznate višegodišnje biljke, odavno već bez kore, usijano od suknenih čakšira i sa zadebljanjem na jednom kraju, isto uveliko uglačanim i bezopasnim, iako su neka ispupčenja kao rogovi juneta: tu je počinjala nezamisliva krošnja drveta posečenog pre nego što sam se ja rodio, a mogao je, naoborot, tu biti i panj, u svakom slučaju deblu ta buzdovanska glava nije dopuštala da se pomakne: suvozemno sidro. Tu se sedi, tu se puši švercer, i tu se obreo prodavac rakije, Srbijanac sa pletenim balonom od pet litara.

Svaka kuća ima rakije, novci se za to ne trošu, ali se Gena zanima za rakiju, preko mu je kuća, ako je šljivovica dobra, doneće jednu praznu politru, da ima kad čuva vinograd... Legenda kaže da je trgovački putnik sa nevericom gledao koliko degustacija traje, ali se prenuo i počeo da drmusa balon, dok ga nije na jedvite jade odvojio od mušterijinih usta. „Kolko ima gradi?“- pita kuma Gena otmeno kao da je otpio iz naprstka, briše brkove rukavom košuljanke, oštećeni gledajući u Genu isto rukavom trlja stakleni grlić balona koji viri iz pletiva kao ptiče iz gnezda, i ne kaže ništa, da l’ će nesuđena mušterija nakon kraljevske probe koja bi zasigurno prepunila fićok kazati „ne marim da platim“, oće, neće – neće.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...