Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2019, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Joca Maksimov
Kad smo počeli da pravimo praćke od ciglje, vrlo opasno premda neprecizno oružje, nismo ni znali da to nije naš izum. Uzme se polutina ciglje, veže se ličinom oko njenog nevidljivog struka, iskoristi se nesavršenost i iskrzanost ivica da se ličina uglavi u dva naspramna useka, onda se ciglja vrti i u podesnom momentu se pušta da odleti. Gađali smo u početku kamaru pleve, pa dud, ali smo čuli da je Duša Torački - kad su on i moj baba bili deca, a Joca Maksimov je još mlađi - ovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << projektilom, da li namerno da li nepažnjom, skinuo malenog Jocu koji je sedeo na vr zida jedući nedužno leba i masti. Pogođen u grudi odleteo je Joca u avliju, dok su aleva paprika, mast i komadeška leba pali na sokak, naspram Grujne kuće.
Joca je, obdaren odmalena visokim glasom, upalio avliju tražeći ne toliko prvu pomoć koliko pravdu i kaznu za počinioca, ovaj je sa drugim očevicima dotrčao u avliju, i sam verovatno iznenađen onim što je proizveo. Ugledavši ih kako trče ka njemu Joca je digao još veću dreku, ali mu je Duša rekao: “Daću ti praćku”, i pogođeni je smesta isključio alarm, uzdahnuo onim trostepenim uzdahom, kojim se napušta plakanje i prihvatio se i on svijetlog oružja.
Kod Joce smo odlazili da gledamo boks, Kleja, mi nismo imali televizor, a Joca jeste (u selu uvek neko isprednjači sa nekom novotarijom, neko prvi kupi kosačicu, neko radio, neko se prvi usudi da kupi peglu: potonja se koristi samo u suvim gumenim opancima i tako što osoba koja pegla stoji na dasci ne tanjoj od dva i po cola), ako pomislim na Kleja, Flojda Patersona, Sonija Listona, setim se i Joce kod koga u gluvo doba noći, oko pola tri, baba i ja odlazimo da uživamo u plemenitoj veštini.
Kad bi neko umro, od ožalošćenih se očekivalo da na godinu dana zapečate radio, ili televizor. Na lice mesta došao bi službenik RTB-a, aparat bi bio vraćen u naravno sačuvanu kartonsku kutiju u kojoj je jednog svečanog dana bio i donesen, tada bi ga sa sve četiri strane opkolili debljim kanapom, kao da je to paket koji će poštom biti poslat u JNA, predstavnik medijske kuće (koja je imala monopol, a mi nismo primećivali) zapečatio bi završni čvor onim crvenim voskom koji lepo i miriše: ožalošćeni ne plaćaju pretplatu, a čuvaju i sebe od iskušenja da poslušaju pesme ili da pogledaju boks pre nego što prođe godina.
O Joci je kružila legenda, koju nisam hteo da proveravam, da je pomažući domaćinski pri pečaćenju televizora krišom olabavio jedan deo kanapa, pa je televizor, čim je posetiocu video leđa, oslobodio, sačuvavši kutiju, kanap i pečat da, kad prođe godina, ovlašćeno lice otpečati aparat i vrati ga u redovan opticaj.
Opet će godine proleteti brže nego što su klepetala slova na aerodromu, da obznane kad poleće koji avion, i brže nego što su se smenjivali brojevi na benzinskoj pumpi, i evo nas već u poslednjoj trećini dvadesetog veka, kosimo žito koje je rodilo bolje nego ikad, ne sećam se čiji nam je kombajn kosio, uglavnom smo na njivi, zlatnoj i blještavoj, bale slame, fabrički četvrtaste, već su tamnije od štrnjike, iako su donedavno bile jedno, vezanih džakova žita ima više nego što smo navikli, baba vozi sporo naš zetor, stranice na prikolici su spuštene, Joca i ja skoro trčeći grabimo džakove i bacamo ih u prikolicu, rog izobilja, čaša se naša prepunja, baba počne da peva, ja iako zaduvan odmah prihvatim, kad će Joca: “Šta misliš, sad naiđe inspektor: ‘Jel zašto vi pevate, ko vam je dozvolio da pevate usred atara i usred bela dana?!’” A mi, šaku, pa fis inspektora prekočiju: “Isplati nam se da platimo sudiji za prekršaje, eto zato pevamo!”
To je bilo pre komasacije, njiva na kojoj smo imali jednu od sedam rodnih godina nije više moja, ali i jeste moja, jer se pola veka sećam radosti koja je htela da se prelije u obest: tad smo i državnog službenika mogli podučiti da nije on nikakav gospodar atara.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
