Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Mar.2019, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Godišnja doba
Ako si se u doba obnove i izgradnje mogao na nešto osloniti bila su to godišnja doba: oko Svetog Trive zimi bi odzvonilo, bile su doduše dve izreke, jedna za slučaj da proleće kasni, ili kad nije doraslo da sa vlasti svrgne jaku zimu, “Sveti Triva Dunav zaleđiva”, ali to je bila rezervna rima, prava je glasila veselo i punonadežno “Sveti Triva guske nasađiva”. Radenovi su bili svečari na taj dan (tek ću u školi shvatiti da se moja sestra Olgica zove Olga i da se preziva Radanov!) >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i mi idemo kod tetka Milene, koju pozdravljam, i kod njenog muža Rade, koga već dugo nema, a koji mi je davao da pucam iz lovačke puške: kuća im je poslednja na bregu, ispod je samo Tamiš i nema nikog ko bi ovo kršenje Zakona o javnoj bezbednosti i komunalnih propisa o kućnom redu prijavio! A i kako bi, kad ćemo telefon dobiti tek kroz trideset godina! Da sutra ide nastanicu, na voz, pa da od Zrenjanin Fabrike peške ide preko Žitnog trga do milicije?...
Zgodilo se da zasedanje AVNOJ-a padne pretposlednjeg dana novembra, većnici nisu mogli znati da će istorijsko zasedanje biti obeležavano svečanije od mnogih drugih državnih praznika. Na taj dan klale su se svinje. Ako i nismo još bili zavejani, bilo je dovoljno hladno da se ništa ne pokvari, a rodbina kojoj se posrećilo da živi u gradu i malobrojnici zaposleni u zemprozu bili su slobodni nekoliko dana. Kad god blagan padao, za njega su se lepila još dva dana, ili oni koji mu prethode, ili oni koji nastupaju kad se potroše crvena slova, i mnoga je čaša francuza bila popijena na godišnjicu kad su bili udareni temelji federativnoj republici…
Ako i nije bilo snega počinjali su prvi mrazevi, a za Vavedenije, kad je crkvena slava u Orlovatu, sve je već moralo biti belo i pod kožnim čizmama škripao je ugaženi, ali još neisprljani sneg.
Uloga snega bila je da štiti žito od mraza, jesu mraz i sneg rođaci, ali jedan nam drži stranu, drugi ne, biće o godišnjim dobima još reči, kako i ne bi, kad se od njih, kao i od sitnih slova u crkvenom kalendaru, crvenih i crnih, i sastoji život.
Na poklon sam dobio grozd, sad i zimi ima grožđa koje nije sa ni sa evenke ni iz turšije, dobio sam, kažem, beli grozd, simetričan i težak, zreo, kako si se držao u tom nezamislivom vinogradu, koliko si mora biti opteretio lozu i ceo čokot; sva zrna imaju nešto ćilibarsko u sebi, svetlosmeđe i u svakom je zrnu čitavo stoleće, unutra su svi vinogradi pored kojih sam išao do našeg vinograda, koji je bio između Toračkog vinograda, gde je bio bunar sa najboljom vodom svih vremena, i deda Brkinog vinograda koji sam prepoznavao po kolebi, okrečenoj i spolja i iznutra kao da se dedin uja odao seoskom turizmu, pa pokazuje etno-kolebu cenjenim pridošlicama iz grada i iz inostranstva.
Iz jednog se jedinog zrna rađa čitava zlatna jesen, miriše voda iz Tamiša, mirišu vrbe, topole, miriše paradajz, još neobran, ali i onaj koji se u šupi, skuvan i ohlađen, sipa u flaše kroz točir, miriše badnjica iz koje je vino otočeno u burad, od komine je već ispečena rakija, oprana je badnjica iz deset voda, ali joj je vinograd ušao u svaku dugu… Zrno grožđa je USB na kojem je snimljen smeh berača i snimljen je zvuk točkova svih kola, čezija, fijakera, taljiga: svako vozilo ima svoju intonaciju i svoju muzičku temu.
U Ruzveltovoj prave krofne po seljačkom receptu, ili od brašna koje je nekako preteklo iz stare Jugoslavije: već i sam miris, pre nego što je i zagrizem, vraća me u kako smo je mi zvali potkotarku, gde moja sestra i ja čekamo prozeble radene, berače kukuruza, da sa njima zajedno skidamo kola, ili me vraća u letnje nedeljno podne, kad se vreme zaustavi, kad i vrapci i pilići nakratko utihnu, kad se čuju samo crkvena zvona i kumrija odnekud iz Kutina.
Ako mi zapadne krofna vtoroi svezhosti, ni ona me ne razočara, evo me, gle, u Zrenjaninu, ponedeljak je, za užinu imam krofnu, koju mi je mati juče spakovala i koja ne zna se kad je ukusnija, kad je topla i rastresita, ili sada kad se smanjila i postala gušća: Prustov patent madlene neovlašćeno primenjujem na silesiju namirnica, šta ću, tražim, kao i drugi, zaboravljene glasove, prizore, ukuse i melodije iz doba kad je život još bio pod garancijom, kad je sve još bilo preda mnom.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
