Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2019, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Doda
Ne znam sada da li je Doda brala kod nas kukuruz, nisam siguran je li bila u ekipi sa Ninom i Roskom, koje su nakupile dosta radnog staža kod nas, mora da je bila plevaruša kad je vrla mašina, jednog sam je davnog leta, možda baš dok je drug Tito u Rumuniji razgovarao sa Hruščovim i Mikojanom, video i u povorci na čijem je čelu bila dodola, tamnoputa devojka koja je na sebi imala više vrbovog lišća nego tekstila iz domaće radinosti ili naše mlade tekstilne industrije; glavnu zvezdu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su decenije i decenije mog zaboravljanja lišile fizionomije i imena, sećam se bolje zvuka kad bi puno vedro ladne vode pljusnulo po njenom paganskom kostimu od lišća; Doda je živela da li nakraj sela ili u samim Jamurama, sa Lazom Makedoncem, koji je, za šta nije bilo očevidaca, rado opisivao svoju karijeru vojnog policajca, možda i udbaša, i koji je prema nepotvrđenim, ali i neopovrgnutim tvrdnjama hapsio Gilasa.
Blagodareći ovom hvalisavom vojniku Partije mi novopečeni Titovi pioniri i saznali smo za partizana koji se posle Oslobođenja zakačio sa našim Maršalom. Doda je bila Romkinja, i mi smo imali još jedan mešoviti brak, pored onog čika Svetozarovog (zvanog Skoverac) sa Nemicom Anom, i deda Dike Belićovog koji je stupio u bračnu zajednicu sa ćerkom Rusije Pelagijom zvanom Buduć.
Doda je imala ten tamniji od svojih sunarodnica, krupne oči, koje nisu bile dovoljno duboko usađene kao kod pripadnika većinske kavkaske rase: da je odrasla u Africi udala bi se možda za poglavicu, a ne za podoficira koji je hapsio Gilasa, ali po estetskim shvatanjima predratnog i posleratnog Farkaždina nije bila lepa. Toj presudi doprinosile su usne, ispupčenije i punije od proseka - daleka i preuranjena najava savremenog silikonskog doba. Bila je bistra, vedra, iskrena i omiljena, a za razliku od njenog bračnog druga koji je vrhunac svoje karijere rado pominjao, o Dodi nisam ni znao da se jednog dana, uveliko zatrpanog drugim danima, priključila Narodnooslobodilačkom pokretu, gde je osim o nacionalnoj svesti oličenoj u borbenom moralu slušala, kao i ostali borci, silna predavanja o klasnoj svesti, o borbi protiv nepravde i o svekolikoj jednakosti koja će kod nas zavladati čim Hitlerovoj bandi budemo videli leđa.
Od babe sam čuo priču koja je tada bila stara tridesetak godina. Sreli su se, mislim u Karlovčiću, sloboda je već bila blizu, i borci su se uveliko dogovarali kako će joj nazdraviti, razgovarali su kad je u kom selu slava i ko će kod koga doći, ličili su malo možda i na Švejka koji vojniku sa kojim je pio u rešteraciji na železničkoj stanici kaže kako se moraju obavezno videti kad rat bude gotov, i dok jedan ulazi u voz koji polazi ka Srbiji, a drugi kreće ka Rusiji, Švejk svom novom drugu, koji živi u unutrašnjosti, kaže da samo dođe u Prag, da će ga lako naći u toj i toj kafani, u zlatnom ne znam sad čemu, svake večeri ja sam tamo od šest pa do fajronta, na šta mu pozvani kroz otvoren prozor dovikuje: “Onda u šest posle rata!”, uglavnom je komesar kome sad ne znam ime, a i bolje je, upitao mog oca: “Jesu sve devojke u Farkaždinu ovako lepe kao ova drugarica?”, Doda ga je čula, prišla mu u dva koraka i ščepala ga za revere engleske čojane bluze (koja je nagoveštavala buduća raslojavanja u socijalističkoj revoluciji), odigla ga od zemlje i njime lupila u zid: “I ti si komesar! Jebumute u svest!”
To su reči Dodine, čije pravo ime i ne znam: da li su joj roditelji (o kojima tek ne znam ništa) dali ime Dobrila, ili Dobrinka, ili čak Gordana? U to doba sam svaku reč prihvatao zdravo za gotovo, sad kad ponavljam “Doda, Doda”, ime mi se čini nestvarnim. Nedavno sam na spomeniku video sliku našeg porodičnog brice čika Slavka Mišpopinog, i njegove žene, tetka Seje, malo su mlađi nego što ih ja pamtim, ali i to ime, sa kratkim “e”, za razliku od tolikih seeja, teško da je bilo pravo ime: ne verujem da ga je štilom i perom matičar napisao u krštenici i da je svoj kaligrafski uradak propratio onom kvačicom za kratkosilazni samoglasnik: toliko je zapravo kratak, naglasak, da nisam načisto da li silazi ili uzlazi!
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
